Page 9 - Dušan Nemanjić - Dušanov Zakonik

73. O siroti:

Sirota koja nije kadra parničiti se ili odgovarati, da dade zastupnika, koji će za nju odgovarati.

74. O paši:
Selo sa selom da pase, kuda jedno selo, tuda i drugo, osim zakonitih zabela; i livadu da ne pase niko.

75. O župi i o popaši:
Župa župi da ne pase marvom ništa, a ako se nañe jedno selo u onoj župi u koga bilo vlastelina, ili
carstva mi, ili crkveno selo, ili vlasteličića, onome selu niko da ne zabrani pasti, da pase kuda i župa.

76. Za popašu:

A ko popase žito, ili vinograd, ili livadu, greškom, tu popašu da plati što reknu duševnici koji
procenjuju, akoli namerno popase, da plati popašu i šest volova.

77. Za potku:
Potka meñu selima pedeset perpera, a Vlasima i Arbanasima sto perpera, i te potke caru polovina a
gospodaru polovina čije bude selo.

78. O zemlji crkvenoj:
O zemlji i o ljudima crkvenim, što imaju o njima sud crkveni, ako ko iznese milosno pismo ili rekne
milosnika imam u tom pismu, i do toga milosnika ništa da se ne drži, samo da se sudi po zakonu carstva mi,
no uvek da zapitaju carstvo mi.

79. O meñi i o zemlji:
A za meñe zemlje, što se pamiče sela meñu sobom, da traži (po zakonu) od Svetoga kralja, kada je
umro; ako ko da milost carevu i rekne, dao mi je gospodin car, kako je držao moj drug pre mene, ako je milost
careva, da bude tako, i da drži, osim crkvenoga.

80. O meñi seoskoj:
Za meñe seoske, da oboje, koji traže, dadu svedoke, on polovinu, a on polovinu, po zakonu; kuda
reknu svedoci, njegovo da je.

81. O planinama:
Planine što su po zemlji carstva mi, što su planine careve, da su caru, a crkvene crkvama, a vlasteoske
vlastelima.

82. O vlasima i arbanasima:
Gde prestoji Vlah ili Arbanasin na selu, na tome selu da ne stane drugi, za njim idući, akoli silom
stane, da plati potku i što je popasao.

83. O milosnim pismima:

Gde se iznesu dva pisma careva za jednu ipotes, za zemlju, ko sada drži, do ovoga doba sabornoga,
njegova da je, a milost da se ne izmeni.

84. O kotlu:
Suda da nema za kotao, niti ikakva opravdanja, ko se opravdao da ne daje sudijama opravdanja; na sudu
da nema ruke ni opravdavanja, ni udave, samo da se sude po zakonu.

8