Page 15 - Duško Radović - Poštovana deco

Ništa. Upiškio se u gaće.

Jedan se stideo da kaže gde ga boli.
I šta je bilo?
Ništa. Nisu ga izlečili.

Jedan se stideo da kupi u radnji gaće.
I šta je bilo?
Ništa. Išao je bez gaća.

Jedan se stideo da kaže devojci da je voli
I šta je bilo?
Ništa. Udala se za drugog.

PRIČA O MALOM PRSTU

Maloj deci je dosadno.
Protiv dečje dosade izmišljene su igračke.
Jedna igračka su makaze. Makazama se mogu seći: knjige, haljine i
prsti.
Druga igračka je čekić. Čekićem se mogu kucati: ekseri, zidovi i
takoñe prsti.
Treća igračka su šibice. Šibicama se mogu izgoreti: haljine, prostirke
i opet prsti.
Deca su mala, a prsti su najmanji.
Bio je tako jednom jedan prst i zvao se ðura. Imao je mnogo braće.
Jednom su braća povela ðuru u fioku. ðura je išao poslednji i
prikleštio je nokat.
Drugi put su ga vodili u rernu. Da vide da li je vruće. I ðura se
ispekao.
Treći put igrali su se iglom. Svi su se izmakli, a ðura se izbo.
ðuro, ðuro, nisi ti valjda najgori prst?
Jeste!
Kad treba da se čačka nos – hajde ti, ðuro.
Kad treba u hladnu vodu – guraj ðuru.
A kad treba zamočiti dva prsta u pekmez, onda su to neki drugi prsti
a ne ðura.
Tog ðuru imaju sva deca. To je onaj peti, najmanji.