Page 21 - Duško Radović - Poštovana deco

I miš ode.
A onda doñe u tu šumu, drugoga dana, jedna zmija. A mali
Krokodokodil kaže zmiji:
– Pojedi me! Nisam bio dobar i sad me pojedi!
A zmija se uplaši tog krokodokodilskog glasa i pobegne čak na drvo.
A Krokodokodil joj ponovo kaže:
– Zmijo, pojedi me!
A zmija kaže sa grane:
– Neću da te pojedeni!
I zmija ode.
I onda, trećeg dana, doñe kod tog drveta jedan mrav i popne se
Krokodokodilu na jednu nogu. Jer je mislio da je to zemlja. A
Krokodokodil kaže:
– Mrave, pojedi me! Nisam bio dobar i sada neko treba da me
pojede.
A mrav kaže:
– Gladan sam i hoću da te pojedem, samo mi kaži – gde si?
A Krokodokodil kaže:

– Tu sam, ispod tebe.Ti stojiš na mojoj nozi.
A mrav kaže:
– Dobro, onda ću te pojesti od noge.
A Krokodokodil kaže:
– Hvala ti, pojedi me celog. Kad nisam bio dobar...
I tako je mrav jeo Krokodokodila ceo dan, a kada je bilo veče,
Krokodokodil pita mrava:
– Mrave, jesi li me pojeo?
– Nisam, sad ću.
A kad je prošla noć i još jedan dan, Krokodokodil pita mrava:
– Mrave, jesi li me pojeo?
A mravu dosadno da jede tolikog Krokodokodila pa kaže:
– Jesam, pojeo sam te, sada možeš da ideš kući! I Krokodokodil
onda ode svojoj kući. I kaže da ga je mrav pojeo i da će sada stalno biti
dobar.
I bio je dobar i više ga niko nije pojeo.

ZAMISLITE

Zamislite deco, jedno veliko more,
i u tom moru jednu veliku lañu,
i na lañi okrugle prozore,
i na jednom prozoru – princezu Nañu.