Page 19 - Duško Radović - Poštovana deco

Tako je kod toga kita osnovana jedna mala kuhinja u njegovom
stomaku. I bilo mu je bolje tu, nego da se potuca po širokom i dubokom i
Severnom moru, i da nikada ne zna da li će ručati i večerati.
I tako onda više nije morao gutati ribare, nego samo alge i samo
konzerve, i samo džakove i sanduke sa potopljenih brodova i još ponekad
sitna drva za potpalu.
Jednom reči, bilo mu je vrlo dobro.
Plivao je morem lenjo. Spavao je posle ručka. Divio se kako su lepe
planine oko mora.
Zaboravili smo da vam kažemo. On je, kao i svi drugi kitovi, imao
na glavi vodoskok. Kroz njegove nozdrve šikljao je visoki mlaz slane
morske vode i prosipao se na njegove male oči. Od toga su mu oči stalno
bile crvene.

MALI ŽIVOT

Dok neko pije
– ja PIJUCKAM.
Dok neko grize
– ja samo GRICKAM.
Dok neko gloñe
– ja samo GLOCKAM.
Dok neko bode
– ja samo BOCKAM.
Dok neko peva
– ja PEVUCKAM.
Dok neko drema
– ja DREMUCKAM.
Dok neko radi
– ja RADUCKAM...
I tako malo, sitno ŽIVUCKAM.

SVET

Cvet je čekao pčelu,
pčela je tražila cvet.
I ispalo je:
veliki je svet,