Page 20 - Duško Radović - Poštovana deco
P. 20
teško je dočekati pčelu,
još teže naći cvet.
A svud po svetu
pčele u letu,
a sav svet u cvetu!
JESEN
Kad počne lišće da pada,
obično pada i mrak,
uz mrak i kiša pada
– slika jeseni jadne.
I na kraju,
uvek se još neko oklizne
i padne!
KROKODIL
Bili su, deco, jednom jedan muž Krokodil i njegova žena
Krokodilka. I oni su imali jednog sina – Krokodokodila.
I taj Krokodokodil ništa nije hteo da sluša i bio je vrlo nevaljao.
I njegov otac Krokodil naljuti se jednog dana na Krokodokodila i
odvede ga u šumu da ga pojedu neke druge životinje.
I on ga je tako vezao za jedno drvo i ostavio da ga pojedu.
I tako je, jednoga dana, mali Krokodokodil ostao sam u šumi kod
tog jednog drveta.
I čekao je da ga neko pojede. Zato što nije bio dobar.
I, jednoga dana, doñe kod tog drveta, jedan miš i Krokodokodil kaže
tom mišu:
– Pojedi me, pojedi me! Ja nisam bio dobar!
A miš se uplaši tog krokodokodilskog glasa i pobegne pod jedan list.
A Krokodokodil mu ponovo reče:
– Pojedi me, pojedi me!
A miš kaže ispod onog lista:
– Ne mogu da te pojedem.
– A zašto ne možeš da me pojedeš?
– Zato što ne mogu... jedan put sam u jednoj šupi jeo jednog
krokodila, ali to nije bio pravi krokodil, pa sam se ubo na jednu žicu.