Page 18 - Duško Radović - Poštovana deco
P. 18

– belih mačaka šest.




                     KAKO JE KIT POSTAO
                     DOMAĆA ŽIVOTINJA

                     Kit je velika životinja koja živi u nekim velikim morima. Kit može
               da bude veliki kao mala kuća. Ili mali kao velika soba. Uglavnom su svi
               kitovi veoma veliki i poznati su po toj svojoj veličini.
                     Neki kit BILI živeo je u Severnom moru i pošto se hranio ribama i
               ribljim zejtinom, porastao je kao kuća. Ili kao brod.
                     I taj BILI morao je mnogo da jede da nahrani svoje veliko telo. A
               kako je jeo sve više, telo mu je bilo sve veće. A kako mu je telo postajalo
               sve veće, morao je da jede sve više.
                     Kada  je  taj  BILI,  posle  izvesnog  vremena,  pojeo  skoro  sve  ribe
               Severnog mora, počeo je da guta i – ljude.

                     Prevrtao je repom ribarske čamce i gutao ribare. Morao je jer je bio
               gladan.
                     Za  šest  meseci  progutao  je  tako  49  ljudi.  U  prizemlje  velikog
               kitovog tela naselile su se tri porodice. U gornje spratove 20 samaca. A to
               je dosta.
                     Bilo ih je puno i prepuno. Kit izgleda spolja veliki, ali mu je iznutra
               prilična teskoba; ljudi su se mučili kao psi u toj mračnoj utrobi.
                     A pošto je kit bio redovno gladan, jer i njemu glad dolazi redovno
               dnevno svakog dana, moglo se očekivati da će on za sledećih šest meseci
               progutati još 49 ljudi.
                     Za one koji su već bili u utrobi kita to bi bilo gore nego i sama smrt.
                     Kit  je,  meñutim,  morao  da  jede  tri  puta  dnevno.  Tako  ga  je  učila
               njegova majka, koja je takoñe bila kit.
                     I onda su ovi ljudi, koji su već bili u kitovoj utrobi, i koji su kako-
               tako udesili svoj život, onda su oni rešili da sami hrane kita. Da mu, kako
               znaju, svakog dana spreme po jedan doručak, jedan ručak i jednu večeru,
               samo da im više nikoga ne utrpava.
                     I od toga dana, kit je za doručak dobijao hleb namazan mašću i slane
               čajeve, od vode koja je i u Severnom moru samo slana.
                     Za ručak su mu vredne žene spremale slane supe od algi i uvek neko
               testo. Ili knedle, ili palačinke, ili krofne.
                     Za večeru je kit jeo ono što je ostalo od ručka i još ponešto: malo
               slanine i kuvanih jaja, od galebova koji su se takoñe smestili u utrobi, u
               jednom kavezu. Ili kompot od smokava, koje su takoñe rasle tu u utrobi, u
               jednoj saksiji.
   13   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23