Page 115 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

rantnog, željenog i uspostavljenog od strane Franca fon Papena,
papinog tajnog dvoranina, i monsinjora Pačelija (Pacelli), nun-
cija u Berlinu i budućeg papu Pija XII.
Ponovo Abi Brugeret, nakon što je izjavio da je vladin cilj
postignut kad je Isusovo Društvo u pitanju, takođe priznaje:
„Ne bismo mogli pričati o uništavanju institucije zajednica.
Ženske zajednice nisu bile taknute i one ovlašćene ‘opasne kao i
ostale za svetovni duh’, su i dalje stajale. Takođe smo znali i to da
su se skoro sve muške zajednice, proterane iz svojih kuća dekre-
tima iz 1880. godine, tiho vratile svojim manastirima.“ 66
Ali ovo zatišje je bilo kratkog veka. Namera države da prikupi
poreze i nasledna prava na imovinu crkvenih zajednica je izaz-
vala opšte negodovanje među njima, kako uopšte nisu imali na -
meru da se potčine opštem zakonu. „Organizacija otpora je bila
rad komisije kojom je upravljao P. P. Baili (Bailly), ‘asumpcioni-
sta’, Stanislas, Kapućin, i Le Dor (Dore), pretpostavljeni eudis-
ta... Otac Baili je oživljavao veliki žar klera, pišući: ‘Kao sveti
Laurent, monasi i časne sestre moraju izdržati istezivače ili spra-
ve za lomljenje prstiju pre nego da se predaju’.“ 67
Kao pukom slučajnošću, glavni ložač „velikog žara“, Baili, je
bio „asumpcionista“, ili, u stvari, prerušeni jezuita. Što se tiče
istezivača i sprava za lomljenje prstiju, mogli bi podsetiti dobrog
oca da su ovi instrumenti za mučenje u tradiciji Svete Stolice, a
ne republikanske države.
Konačno, zajednice su platile - oko polovine od onoga što su
bile dužne - i gore pomenuti Abi priznaje da „blagostanje njiho-
vog rada nije narušeno“, kao što možemo pretpostaviti.
Ne možemo ići u detalje oko zakona iz 1880. i 1886. godine
koji su težili da osiguraju versku neutralnost državnih škola, ovu
„sekularizaciju“ 67a koja je prirodna svim tolerantnim umovima,
ali je rimska crkva odbacuje kao užasni pokušaj nametanja sa -
ves ti, nečega na šta je ona uvek polagala pravo. Možemo očeki-
vati od nje da se bori za to svoje takozvano pravo podjednako
nasilno kao za svoje finansijske privilegije.
Godine 1883, rimska zajednica Indeksa, inspirisana jezuitiz-
mom, ulazi u borbu osuđivanjem nekih školskih knjiga o moral-
nom i građanskom učenju. Naravno, stvar je ozbiljna: jedan od
114