Page 115 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 115

rantnog, željenog i uspostavljenog od strane Franca fon Papena,
             papinog tajnog dvoranina, i monsinjora Pačelija (Pacelli), nun-
             cija u Berlinu i budućeg papu Pija XII.
               Ponovo  Abi  Brugeret,  nakon  što  je  izjavio  da  je  vladin  cilj
             postignut kad je Isusovo Društvo u pitanju, takođe priznaje:
               „Ne bismo mogli pričati o uništavanju institucije zajednica.
             Ženske zajednice nisu bile taknute i one ovlašćene ‘opasne kao i
             ostale za svetovni duh’, su i dalje stajale. Takođe smo znali i to da
             su se skoro sve muške zajednice, proterane iz svojih kuća dekre-
             tima iz 1880. godine, tiho vratile svojim manastirima.“ 66
               Ali ovo zatišje je bilo kratkog veka. Namera države da prikupi
             poreze i nasledna prava na imovinu crkvenih zajednica je izaz-
             vala opšte negodovanje među njima, kako uopšte nisu imali na -
             meru da se potčine opštem zakonu. „Organizacija otpora je bila
             rad komisije kojom je upravljao P. P. Baili (Bailly), ‘asumpcioni-
             sta’, Stanislas, Kapućin, i Le Dor (Dore), pretpostavljeni eudis-
             ta...  Otac  Baili  je  oživljavao  veliki  žar  klera,  pišući:  ‘Kao  sveti
             Laurent, monasi i časne sestre moraju izdržati istezivače ili spra-
             ve za lomljenje prstiju pre nego da se predaju’.“ 67
               Kao pukom slučajnošću, glavni ložač „velikog žara“, Baili, je
             bio „asumpcionista“, ili, u stvari, prerušeni jezuita. Što se tiče
             istezivača i sprava za lomljenje prstiju, mogli bi podsetiti dobrog
             oca da su ovi instrumenti za mučenje u tradiciji Svete Stolice, a
             ne republikanske države.
               Konačno, zajednice su platile - oko polovine od onoga što su
             bile dužne - i gore pomenuti Abi priznaje da „blagostanje njiho-
             vog rada nije narušeno“, kao što možemo pretpostaviti.
               Ne možemo ići u detalje oko zakona iz 1880. i 1886. godine
             koji su težili da osiguraju versku neutralnost državnih škola, ovu
             „sekularizaciju“ 67a  koja je prirodna svim tolerantnim umovima,
             ali je rimska crkva odbacuje kao užasni pokušaj nametanja sa -
             ves ti, nečega na šta je ona uvek polagala pravo. Možemo očeki-
             vati od nje da se bori za to svoje takozvano pravo podjednako
             nasilno kao za svoje finansijske privilegije.
               Godine 1883, rimska zajednica Indeksa, inspirisana jezuitiz-
             mom, ulazi u borbu osuđivanjem nekih školskih knjiga o moral-
             nom i građanskom učenju. Naravno, stvar je ozbiljna: jedan od
             114
   110   111   112   113   114   115   116   117   118   119   120