Page 114 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 114
Ali obmana je otkrivena i jezuitski fakulteti su konačno zatvo-
reni.
Sve u svemu, dekreti iz 1879. su primenjeni na 32 zajednice
koje su odbile da se podvrgnu zakonskim obavezama. Na mno-
gim mestima, isključivanje je sprovela vojna ruka „manu milita-
ri“ koju su ometali vernici, podstaknuti od sveštenika. Ovi nisu
samo odbili da traže zakonsko odobrenje, već su odbili i da pot-
pišu deklaraciju kojom odbacuju sve ideje protivljenja republi-
kanskom režimu; ovo bi bilo dovoljno za M. De Frejsineta (Frey -
cinet) tada predsednika Saveta, koji ga je podsticao da ih i dalje
„tolerišu“. Kada su Redovi rešili da potpišu ovu formalnu dekla-
raciju odanosti, manevar je poništen i Frejsinet je morao da
pod nese ostavku zato što je pokušao da progura ovaj sporazum
protiv volje parlamenta i njegovih kolega iz Kabineta.
Abi Brugeret komentariše deklaraciju koju su verski redovi
morali da potpišu iako im je bila jako mrska:
„Ova deklaracija poštovanja prema ustanovama koju je
Francuska sebi slobodno dala... može izgledati vrlo bezopasno i
neuvredljivo, danas, kada se poredi sa svečanom zakletvom
oda nosti zahtevanom od nemačkih biskupa Konkordatom od
20. jula 1933. koji je sklopljen između Svete Stolice i Rajha. Član
16. - pre preuzimanja dužnosti u svojim biskupijama, biskupi će
položiti zakletvu odanosti predsedniku Rajha ili nadležnom
predstavniku vlade pod sledećim uslovima:
‘Pred Bogom i Svetim Pismom, kunem se i obećavam, što bih
kao biskup trebao, da ću biti odan nemačkom Rajhu i Državi.
Kunem se i obećavam da ću poštovati, i da ću učiniti da moje
sveštenstvo poštuje vladu sastavljenu po ustavnim zakonima.
Kao što je moja obaveza, ja ću raditi za dobro i u interese nemač -
ke države; u obavljanju svete dužnosti poverene mi, pokušaću
da zaustavim sve što bi joj moglo štetiti’.“ (Konkordat između
Svete Stolice i nemačkog Rajha) 65
Razlika je svakako velika između prostog obećanja o nesu-
protstavljanju francuskom režimu i ovog svečanog zaveta o
podržavanju nacističke države. Baš koliko je velika razlika i iz -
među dva režima, jednog demokratskog i liberalnog, koga rim-
ska crkva tako mrzi, i drugog totalitarističkog i surovo netole-
113