Page 112 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 112

prava glasa su imali isti karakter republikanske i antiklerikalne
             opozicije. Bilo bi detinjasto pretvarati se da oni nisu bili izraz
             društvenih naklonosti i želja.“ 59
               Abi  Brugeret,  pričajući  o  velikim  hodočašćima  organizova-
             nim u to vreme radi „napretka države“, priznaje da su ona bila
             uzrok „nekih grešaka i ispada“ koji su podigli sumnju „protivni-
             ka crkve“.
               „Hodočašća  će  za  njih  biti  poduhvati  koje  organizuje  sveš -
             tenstvo radi povraćaja monarhije u Francuskoj i papske moći u
             Rimu. I stav koji je zauzeo kler o ove dve namere će izgledati kao
             da opravdava ovu optužbu nereligiozne štampe, i daće, na taj
             račun, kao što ćemo kasnije videti, veliki podstrek antiklerikaliz-
             mu.  Bez  napuštanja  svojih  religijskih  običaja  toliko  oživljenih
             tokom  posleratnih  godina,  francusko  društvo  će  se  pobuniti
             pro tiv ‘svešteničke vlade’, kako je Gambet (Gambett) to žigosao.
             Duboko  u  sebi,  francuski  narod  je  čuvao  nesavladiv  instinkt
             otpora prema svemu što je čak i nejasno ličilo na političku domi-
             naciju crkve. U celini, ovaj narod je voleo religiju, ali slutnja ‘teo-
             kratije’  koju  je  oživela  opoziciona  štampa  ga  je  uplašila.  Naj -
             starija ćerka Crkve nije htela da zaboravi  da je takođe bila majka
             Revolucije.“ 60
               Ipak, kler sa jezuitima na čelu je ulagao velike napore da ube -
             di francuski narod da se odrekne republikanskog duha!
               „Otkad je Faluksov zakon donet, jezuiti su slobodno raširili
             svoje fakultete gde su podizali decu vladajuće srednje klase i oči-
             gledno ih nisu podučavali velikoj ljubavi prema Republici...“
               „Što se tiče ‘Asumpcionista’ stvorenih 1845. godine od strane
             nepopustljivog oca d'Alzona, oni su želeli da vrate narodu veru
             koju je izgubio...“ 61
               Ali  bilo  je  mnogih  drugih  zavidljivih  cvetajućih  bratstava:
             Ora torijanaca, Eudista, Dominikanaca Trećeg Reda, Marijanita,
             Marista, koje je Julije Simon (Jules Simon) nazvao „drugim izda-
             njem“ jezuita i čuvena „Braća hrišćanskih škola", poznatija pod
             imenom „Neznalice“, koji su podučavali "dobro učenje" potom-
             cima srednje klase, ali i preko milion dece običnih ljudi.
               Nije iznenađujuće da je ova situacija stavila republikanski re -
             žim u defanzivu. Zakon, koga je predložio 1879. Julije Feri, hteo
                                                                       111
   107   108   109   110   111   112   113   114   115   116   117