Page 118 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

Ova slika, koju je opisao katolički istoričar, je značajna. Ona
nam pomaže da shvatimo korake koji su usledili, nekoliko godi-
na kasnije, nakon neuspešnog pokušaja obnavljanja 1873.
Isti katolički istoričar opisuje na sledeći način politički stav
klera u to vreme:
„U vreme izbora, parohijski domovi su postali štabovi nazad-
nih kandidata; sveštenici su obilazili kuće svojih parohijana radi
izborne propagande, klevećući Republiku i njene nove zakone o
obrazovanju i upozoravajući da će svi koji glasaju za slobo-
doumne, trenutnu vlast, opisanu kao ‘masonsku’, ‘banditsku’ i
‘lopovsku’ počiniti smrtni greh. Jedan izjavljuje da će lakše biti
oprošteno preljubnici nego onima koji pošalju svoju decu u sve-
tovne škole; drugi: da je bolje zadaviti dete nego podržati režim;
treći: da će odbiti poslednju pričest onima koji glasaju za režim-
ske partizane. Pretnje su sprovedene u delo: republikanski i anti-
klerikalni trgovci su bojkotovani; siromašnom narodu je odbije-
na svaka pomoć i radnici su otpušteni.“ 69
Ovi ispadi klera, na koji je sve više uticao jezuitski ultramon-
tanizam (ultrapapizam), su čak manje prihvatljivi zbog činjeni-
ce da oni potiču od „sveštenika koje plaća vlada, pošto je Kon -
kor dat još na snazi“.
Takođe, većina javnog mnjenja nije uopšte zadovoljna pritis -
kom na svest, kako gore pomenuti autor piše:
„Kao što smo videli, francuski narod je, kao celina, ravnodu-
šan prema verskim stvarima, i ne možemo mešati nasledno poš -
tovanje verskih običaja sa pravom verom... ‘Činjenica je da je
politička mapa Francuske identična njenoj verskoj mapi... mo -
žemo reći da u regionima gde je vera jaka, francuski narod glasa
za katoličke kandidate. Drugde, oni savesno biraju antiklerikal-
ne poslanike i senatore... Ne žele klerikalizam, koji je crkvena
vlast u politici i često nazivan ‘vladom sveštenika’.”
„Za veliki broj katolika, činjenica da se sveštenik, ovaj proble-
matični čovek, meša putem propovedničkih uputstava i ispo-
vednih recepata u ponašanje vernika, proveravajući razmišlja-
nja, osećanja, ponašanja, hranu i piće, a čak i intimnosti bračnog
života, je dovoljna; oni nameravaju, makar, da ograniče njegovo
carstvo čuvajući svoju nezavisnost kao građani.“ 70
117