Page 118 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 118

Ova slika, koju je opisao katolički istoričar, je značajna. Ona
             nam pomaže da shvatimo korake koji su usledili, nekoliko godi-
             na kasnije, nakon neuspešnog pokušaja obnavljanja 1873.
               Isti katolički istoričar opisuje na sledeći način politički stav
             klera u to vreme:
               „U vreme izbora, parohijski domovi su postali štabovi nazad-
             nih kandidata; sveštenici su obilazili kuće svojih parohijana radi
             izborne propagande, klevećući Republiku i njene nove zakone o
             obrazovanju  i  upozoravajući  da  će  svi  koji  glasaju  za  slobo-
             doumne, trenutnu vlast, opisanu kao ‘masonsku’, ‘banditsku’ i
             ‘lopovsku’ počiniti smrtni greh. Jedan izjavljuje da će lakše biti
             oprošteno preljubnici nego onima koji pošalju svoju decu u sve-
             tovne škole; drugi: da je bolje zadaviti dete nego podržati režim;
             treći: da će odbiti poslednju pričest onima koji glasaju za režim-
             ske partizane. Pretnje su sprovedene u delo: republikanski i anti-
             klerikalni trgovci su bojkotovani; siromašnom narodu je odbije-
             na svaka pomoć i radnici su otpušteni.“ 69
               Ovi ispadi klera, na koji je sve više uticao jezuitski ultramon-
             tanizam (ultrapapizam), su čak manje prihvatljivi zbog činjeni-
             ce da oni potiču od „sveštenika koje plaća vlada, pošto je Kon -
             kor dat još na snazi“.
               Takođe, većina javnog mnjenja nije uopšte zadovoljna pritis -
             kom na svest, kako gore pomenuti autor piše:
               „Kao što smo videli, francuski narod je, kao celina, ravnodu-
             šan prema verskim stvarima, i ne možemo mešati nasledno poš -
             tovanje  verskih  običaja  sa  pravom  verom...  ‘Činjenica  je  da  je
             politička mapa Francuske identična njenoj verskoj mapi... mo -
             žemo reći da u regionima gde je vera jaka, francuski narod glasa
             za katoličke kandidate. Drugde, oni savesno biraju antiklerikal-
             ne  poslanike  i  senatore...  Ne  žele  klerikalizam,  koji  je  crkvena
             vlast u politici i često nazivan ‘vladom sveštenika’.”
               „Za veliki broj katolika, činjenica da se sveštenik, ovaj proble-
             matični  čovek,  meša  putem  propovedničkih  uputstava  i  ispo-
             vednih recepata u ponašanje vernika, proveravajući razmišlja-
             nja, osećanja, ponašanja, hranu i piće, a čak i intimnosti bračnog
             života, je dovoljna; oni nameravaju, makar, da ograniče njegovo
             carstvo čuvajući svoju nezavisnost kao građani.“ 70
                                                                       117
   113   114   115   116   117   118   119   120   121   122   123