Page 111 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 111

žava našu čvrstu nameru da ispravimo loša dela. Ona je spome-
             nik kajanja i popravljanja...“ 57
               „Sačuvaj  Rim  i  Francusku  u  ime  Isusovog  Srca“,  je  postala
             himna Moralnog Reda.
               „Dakle, mogli smo se nadati suprotno svim nadama“, napi-
             sao je Abi Brugeret, „ i očekujemo od  ‘umirenih nebesa’ u bli-
             žem ili daljem trenutku veliki događaj povratka Reda i spasenje
             naše domovine.“ 58
               Izgleda,  doduše,  da  to  „nebo“,  razljućeno  francuskim  ljud-
             skim pravima, nije bilo dovoljno „umireno“ podizanjem čuvene
             bazilike,  pošto  je  „restauracija  Reda“,  ili  tačnije  monarhijska
             restauracija bila spora. Isti autor to objašnjava na sledeći način:
               „Čak iako veličanstvene manifestacije katoličke vere, tokom
             godina nakon rata 1870. godine, mogu izgledati impresivno, to
             bi  bio  manjak  smisla  za  opažanje  ako  bi  francusko  društvo  te
             epohe bilo ocenjivano samo na osnovu te spoljne pobožnosti;
             takođe  bi  nam  falilo  psihološkog  duha  i  bili  bi  izvan  istine.
             Moramo  se  onda  zapitati  da  li  je  religijski  osećaj  bio  direktan
             odgovor, za celo to društvo, na izražavanje vere koje su obeloda-
             nila kroz zadivljujuća hodočašća koja su organizovali biskupi i
             ozbiljnost masa u crkvama...”
               „Bez želje da omalovažavamo na bilo koji način važnost reli-
             gijskog pokreta u Francuskoj koga su iznedrili ratovi 1870. i 1914.
             godine, koji je takođe podigao takve velike nade, moramo ipak
             priznati  da  ovo  oživljavanje  vere  nije  imalo  dubinu,  niti  obim
             prave religijske obnove...”
               „Čak i u to vreme, francuska crkva se nažalost sastojala ne
             samo od hiljada nevernika i neprijatelja, već i od velikog broja
             onih  koji  su  bili  katolici  samo  po  imenu,  a  ne  po  uverenju.
             Religijski  obredi  su  obavljani,  ne  po  ubeđenju,  već  tačnije  iz
             navike...“
               „Čim  su  izglasali,  Francuzi  su  se  izgleda  pokajali  što  su  u
             Narodnu skupštinu poslali katoličku većinu, jer su pet meseci
             kasnije preokrenuli odnos na izborima drugog jula! Tog dana,
             država  je  trebala  da  izabere  113  izaslanika.  To  je  bio  potpuni
             poraz za katolike i pobeda za između 80 i 90 republikanaca. Svi
             izbori  koji  su  usledili  nakon  tog  konsultovanja  univerzalnog
             110
   106   107   108   109   110   111   112   113   114   115   116