Page 123 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 123

nepogrešivost – kada čitamo o ocu du Laku (du Lac), iz Isusovog
             Društva, koji ima dosta veze sa aferom:
               „On  je  upravljao  fakultetom  ‘Rue  des  Postes’  gde  su  jezuiti
             pripremali kandidate za veće škole. On je vrlo inteligentan čovek
             sa važnim vezama. Obratio je Drumonta, duhovnik je de Munu i
             de  Boisdefreu,  načelniku  generalštaba,  sa  kojim  se  viđa  svaki
             dan.“ 79
               Abi Brugeret takođe pominje iste činjenice koje je citirao Josif
             Rajnah:  „Nije  li  ovaj  otac  du  Lak,  onaj  koji  je  preobratio  Dru -
             mon ta  i  podstakao  ga  da  napiše  ‘Jevrejsku  Francusku’,  koji  je
             obezbedio sredstva za osnivanje ‘Libre Parole’? Ne viđa li gene-
             ral de Boisdefre čuvenog jezuitu svaki dan? Načelnik generalšta-
             ba ne sprovodi nikakve odluke pre konsultovanja svog upravni-
             ka.“ 80
               Tamo, na Đavoljem ostrvu, koje zaista zaslužuje to ime zah-
             valjujući smrtonosnoj klimi, žrtva ove svirepe spletke je tretira-
             na na izuzetno okrutan način, pošto je antisemitska štampa raši-
             rila izveštaj da je pokušao da pobegne. Ministar kolonija, Andre
             Lebon, je shodno tome izdao naređenja.
               „U  nedelju  ujutru,  6.  septembra,  glavni  tamničar,  Lebar,  je
             informisao svog zatvorenika da mu, od tada, neće biti dozvolje-
             no da šeta po delu ostrva koji mu je namenjen, i da će biti prit-
             voren u svojoj kolibi. Rečeno mu je da će biti okovan noću. U
             dnu njegovog kreveta, napravljenog od tri daske, bila su priko-
             vana dva dupla gvozdena okova koja su opasavala osuđenikova
             stopala. Kada su noći bile vrele, ova kazna je bila posebno bol -
             na.“
               „U zoru, čuvari su odvezali zatvorenika koji je, kad je ustao,
             zadrhtao na nogama. Bilo mu je zabranjeno da napušta svoju
             kolibu u kojoj je morao danonoćno da bude. Uveče, ponovo je
             bio okovan, i ovo je trajalo četrdeset noći. Posle nekog vremena,
             njegovi članci su bili obliveni krvlju i morali su da se previju; nje-
             govi čuvari, zbog saosećanja, tajno su ga previli pre nego što su
             ga okovali.“ 81
               Ipak, optuženi je i dalje proglašavao svoju nevinost; napisao
             je svojoj ženi: „Mora postojati negde, u ovoj prelepoj i velikoduš -


             122
   118   119   120   121   122   123   124   125   126   127   128