Page 123 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 123
nepogrešivost – kada čitamo o ocu du Laku (du Lac), iz Isusovog
Društva, koji ima dosta veze sa aferom:
„On je upravljao fakultetom ‘Rue des Postes’ gde su jezuiti
pripremali kandidate za veće škole. On je vrlo inteligentan čovek
sa važnim vezama. Obratio je Drumonta, duhovnik je de Munu i
de Boisdefreu, načelniku generalštaba, sa kojim se viđa svaki
dan.“ 79
Abi Brugeret takođe pominje iste činjenice koje je citirao Josif
Rajnah: „Nije li ovaj otac du Lak, onaj koji je preobratio Dru -
mon ta i podstakao ga da napiše ‘Jevrejsku Francusku’, koji je
obezbedio sredstva za osnivanje ‘Libre Parole’? Ne viđa li gene-
ral de Boisdefre čuvenog jezuitu svaki dan? Načelnik generalšta-
ba ne sprovodi nikakve odluke pre konsultovanja svog upravni-
ka.“ 80
Tamo, na Đavoljem ostrvu, koje zaista zaslužuje to ime zah-
valjujući smrtonosnoj klimi, žrtva ove svirepe spletke je tretira-
na na izuzetno okrutan način, pošto je antisemitska štampa raši-
rila izveštaj da je pokušao da pobegne. Ministar kolonija, Andre
Lebon, je shodno tome izdao naređenja.
„U nedelju ujutru, 6. septembra, glavni tamničar, Lebar, je
informisao svog zatvorenika da mu, od tada, neće biti dozvolje-
no da šeta po delu ostrva koji mu je namenjen, i da će biti prit-
voren u svojoj kolibi. Rečeno mu je da će biti okovan noću. U
dnu njegovog kreveta, napravljenog od tri daske, bila su priko-
vana dva dupla gvozdena okova koja su opasavala osuđenikova
stopala. Kada su noći bile vrele, ova kazna je bila posebno bol -
na.“
„U zoru, čuvari su odvezali zatvorenika koji je, kad je ustao,
zadrhtao na nogama. Bilo mu je zabranjeno da napušta svoju
kolibu u kojoj je morao danonoćno da bude. Uveče, ponovo je
bio okovan, i ovo je trajalo četrdeset noći. Posle nekog vremena,
njegovi članci su bili obliveni krvlju i morali su da se previju; nje-
govi čuvari, zbog saosećanja, tajno su ga previli pre nego što su
ga okovali.“ 81
Ipak, optuženi je i dalje proglašavao svoju nevinost; napisao
je svojoj ženi: „Mora postojati negde, u ovoj prelepoj i velikoduš -
122