Page 121 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

ćemo videti - lažni dokument koji bi bio porazan za jevrejskog
oficira pod uslovom da je verodostojan; on takođe briše i pono-
vo piše Esterhazijevo ime na ‘petit bleu’ da bi stvorio utisak da je
dokument falsifikovan. Tako je Pikart osramoćen novembra
1896. godine.“ 74
Sramoćenje šefa obaveštajne službe je lako razumeti: njego-
va revnost da rastera nagomilanu tamu je bila preterana.
Najverodostojnije svedočenje se nalazi u „Carnets de
Schwartz koppen“, objavljenom nakon njegove smrti, 1930. go -
di ne. Autor, tada prvi vojni ataše u nemačkoj ambasadi u Parizu,
nije primio tajne dokumente francuske nacionalne odbrane od
Drajfusa, već od Esterhazija.
„Već jednom ranije, u julu, Pikart je pomislio da je došlo vre -
me da pismom upozori načelnika generalštaba, koji je tad bio u
Višiju, o svojim sumnjama u vezi Esterhazija. Prvi sastanak je bio
5. avgusta 1896. godine. General Boisdefre (de Boisdeffre) je
poh valio sve što je Pikart uradio do tada u vezi ove afere i dao
mu je dozvolu da nastavi svoju istragu. Ministar rata, general
Bilo (Billot), je od avgusta bio podjednako informisan o Pikar to -
vim sumnjama; on je takođe odobrio mere koje je Pikart predu-
zeo. Esterhazi, koga sam raspustio, je pokušao, koristeći svoje
veze sa izaslanikom Julijem Rošeom (Roche), da bude postavljen
u ministarstvu rata, verovatno da ponovo pokuša da stupi u kon-
takt sa mnom, i napisao je nekoliko pisama ministru rata kao i
svom aide-de-campu. Jedno od njegovih pisama je dato Pikartu
koji je, po prvi put, shvatio da je njegov rukopis isti kao onaj na
‘listi’! Pokazao je sliku tog pisma Du Patjuu (Du Patyu) i
Bertilonu (Bertillon), ne govoreći im, naravno, ko ga je napisao...
Bertilon je rekao: ‘Oh, to je rukopis sa liste!’ “ 75
„Osećajući kako se njegovo uverenje o Drajfusovoj krivici
dro bi, Pikart je odlučio da konsultuje ‘mali dokument’ koji je dat
samo sudijama. Arhivar Gribelin mu ga je dao. Bilo je veče.
Ostavši sam u svojoj kancelariji, Pikart je otvorio Anrijevo otpe-
čaćeno pismo, na kome je bio njegov paraf napisan plavom
olovkom... Njegovo zaprepašćenje je bilo veliko kada je shvatio
ništavnost tih bednih dokumenata, od kojih nijedan ne može
biti pripisan Drajfusu. Po prvi put, znao je da je osuđeni čovek
120