Page 137 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 137

Uvredljiv cilj te prednosti je bio očigledan, a čak je i naglašen
             u  poruci  koju  je  poslao  državni  sekretar  Meri  del  Val  raznim
             poslanstvima. Katolički pisac, M. Karlo Ledre (Charles Ledre), je
             nedavno napisao ovo u vezi toga: „Da li je papska diplomatija
             mogla ignorisati odlučno važan cilj koji je, iza posete predsedni-
             ka Lobeta Rimu, stvarno dobijao oblik?“ 113
               Naravno, Vatikan je znao za plan da se Italija razdvoji od svo-
             jih saveznika iz Trojnog Saveza: Nemačke i Austrougarske, ove
             dve germanske sile koje je rimska crkva smatrala svojim najbo-
             ljim svetovnim oružjem. Ovo je bila prava srž stanja, i bila je, u
             stvari razlog povremenih izliva gneva Vatikana.
               Drugi sukobi su podigli zabrinutost francuskih biskupa, koje
             su u Rimu smatrali previše republikanskim. Konačno, umorna
             od stalnih poteškoća koje su nastajale zbog vatikanskog kršenja
             uslova Konkordata, francuska vlada je prekinula, 29. jula 1904.
             godine, „veze koje je poništila Sveta Stolica“.
               Prekid diplomatskih odnosa je vodio, ubrzo, razdvajanju cr -
             kve od države.
               „Danas  nalazimo  normalnim“,  napisao  je  Adrijan  Danset,
             „da  Francuska  treba  da  održava  diplomatske  veze  sa  Svetom
             Stolicom, i da bi Država i Crkva trebale da žive pod režimom raz-
             dvojenosti.  Diplomatski  odnosi  su  neophodni  jer  Francuska
             mora biti zastupljena kad god ima interesa da se brani, van ne -
             kih  doktrinarnih  pitanja.  Ali  razdvojenost  je  neophodna  jer,  u
             demokratiji koja se zasniva na suverenitetu ljudi podeljenih raz-
             ličitim verovanjima, država duguje slobodu samo Crkvi“. 114
               I autor dodaje: „To je, u najmanju ruku, opšte mišljenje.“
               Mi se možemo samo složiti sa ovim razumnim mišljenjem,
             ne zaboravljajući, naravno, da ga papstvo nikada ne bi podržalo.
             Rimska  crkva  nikad  nije  prestala  da  proglašava  svoju  nadmoć
             nad građanskom istorijom, kroz svoju istoriju, i, da bi bila spo-
             sobna da je otvoreno nametne u skorije vreme, dala je sve od
             sebe da je utisne uz pomoć njene tajne vojske, Isusovog Društva.
               Pored toga, u to vreme je otac Vernz (Wernz), general ovog
             Re da, napisao: „Država je u nadležnosti Crkve; dakle, sekularna
             vlast je zaista potčinjena svešteničkoj vlasti i mora da se pokora-
             va“. 115
             136
   132   133   134   135   136   137   138   139   140   141   142