Page 137 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

Uvredljiv cilj te prednosti je bio očigledan, a čak je i naglašen
u poruci koju je poslao državni sekretar Meri del Val raznim
poslanstvima. Katolički pisac, M. Karlo Ledre (Charles Ledre), je
nedavno napisao ovo u vezi toga: „Da li je papska diplomatija
mogla ignorisati odlučno važan cilj koji je, iza posete predsedni-
ka Lobeta Rimu, stvarno dobijao oblik?“ 113
Naravno, Vatikan je znao za plan da se Italija razdvoji od svo-
jih saveznika iz Trojnog Saveza: Nemačke i Austrougarske, ove
dve germanske sile koje je rimska crkva smatrala svojim najbo-
ljim svetovnim oružjem. Ovo je bila prava srž stanja, i bila je, u
stvari razlog povremenih izliva gneva Vatikana.
Drugi sukobi su podigli zabrinutost francuskih biskupa, koje
su u Rimu smatrali previše republikanskim. Konačno, umorna
od stalnih poteškoća koje su nastajale zbog vatikanskog kršenja
uslova Konkordata, francuska vlada je prekinula, 29. jula 1904.
godine, „veze koje je poništila Sveta Stolica“.
Prekid diplomatskih odnosa je vodio, ubrzo, razdvajanju cr -
kve od države.
„Danas nalazimo normalnim“, napisao je Adrijan Danset,
„da Francuska treba da održava diplomatske veze sa Svetom
Stolicom, i da bi Država i Crkva trebale da žive pod režimom raz-
dvojenosti. Diplomatski odnosi su neophodni jer Francuska
mora biti zastupljena kad god ima interesa da se brani, van ne -
kih doktrinarnih pitanja. Ali razdvojenost je neophodna jer, u
demokratiji koja se zasniva na suverenitetu ljudi podeljenih raz-
ličitim verovanjima, država duguje slobodu samo Crkvi“. 114
I autor dodaje: „To je, u najmanju ruku, opšte mišljenje.“
Mi se možemo samo složiti sa ovim razumnim mišljenjem,
ne zaboravljajući, naravno, da ga papstvo nikada ne bi podržalo.
Rimska crkva nikad nije prestala da proglašava svoju nadmoć
nad građanskom istorijom, kroz svoju istoriju, i, da bi bila spo-
sobna da je otvoreno nametne u skorije vreme, dala je sve od
sebe da je utisne uz pomoć njene tajne vojske, Isusovog Društva.
Pored toga, u to vreme je otac Vernz (Wernz), general ovog
Re da, napisao: „Država je u nadležnosti Crkve; dakle, sekularna
vlast je zaista potčinjena svešteničkoj vlasti i mora da se pokora-
va“. 115
136