Page 142 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

Poglavlje 22

Prvi svetski rat

Gnevu pobuđenom u Vatikanu francusko-ruskim savezom i
jako dobro iskazanim u aferi Drajfus, besu koji je francusko–ita-
lijanska unija podstakla, i kome je Lubet (Loubet) incident jasno
posvedočio, pridodato je i ogorčenje prouzrokovano zaključe-
njem Antante s Engleskom. Francuska je čvrsto odlučila da ne
stoji sama nasuprot njenom opasnom susedu i Austro–Ugarskoj.
Na politiku tako “slepu i nepromišljenu”, prema monsinjoru
Kristijaniju (Cristiani), gledano je veoma neblagonaklono od
strane katoličke “Svetinje nad Svetinjama”. Jer, osim što je ugro-
žavala “temeljno puštanje krvi” koje je bezbožnoj Francuskoj
bilo potrebno, ova politika je bila dragocena podrška raskolnič -
koj (šizmatičkoj) Rusiji, toj izgubljenoj ovčici čijem se povratku
u rimsko katoličko stado nikad nije prestalo nadati, iako bi to
moglo podrazumevati rat.
Ali u to vreme je Pravoslavna Crkva ostala čvrsto usađena na
Balkanu, naročito u Srbiji, koju je Bukureštanski mir, okončavši
balkanski sukob, stavio u centar pažnje Južnih Slovena, a pogo-
tovo onih pod jarmom Austrije. Ambiciozni planovi Vatikana i
katolički imperijalizam Habzburga su bili u savršenom skladu,
kao u prošlosti. Rimu i Beču, rastuća moć Srbije označila ju je
kao neprijatelja koga treba uništiti.
Ovo je zaista utvrđeno u diplomatskom dokumentu prona-
đenom u austro-ugarskim arhivama, koji izveštava austrijskog
ministra Berhtolda (Berchtold), o razgovorima koje je princ Šon-
burg (Schonburg) vodio u Vatikanu u oktobru-novembru 1913:

141