Page 138 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 138
To je doktrina ovih nepopustljivih šampiona „teokratije“,
savetnika kao i onih koji izvršavaju njihova naređenja, koji su
sebe učinili neophodnim u Vatikanu, toliko da bi danas bilo pot-
puno nemoguće uočiti i najmanju razliku između „crnog pape“
i „belog pape“; oni su isti i jednaki. I kada govorimo o politici
Vatikana, mi jednostavno mislimo na jezuitsku politiku.
Zajedno sa mnogim drugim kvalifikovanim posmatračima,
Abi Fremont priznaje sledeće: „Jezuiti dominiraju Vatika -
nom“. 116
Pred neumoljivim suprotstavljanjem Republici, od jezuita,
sve moćnih u Crkvi, državi je teško da primeni zakon o razdvaja-
nju, sa nekoliko amandmana, od 1905. do 1908. godine. Ovaj
zakon ne želi da smanji crkvenu imovinu i da otima njene zgra-
de namenjene za bogosluženje. Vernici se mogu formirati u
lokalna udruženja, pod upravom sveštenika. Šta će Rim uraditi?
„U encikličnom pismu ‘Vehementer’ (1. februara 1906. godi-
ne), Pije X je osudio Zakon o razdvajanju i onaj koji se tiče lokal-
nih udruženja. Ali ide li on iznad zakona?“ 117 Ubrzo ćemo sazna-
ti. Uprkos savetu francuske biskupije, on odbija sve nagodbe, 10.
avgusta 1906. godine u encikličnom pismu „Gravissimo“.
Ovo je još jedno razočarenje za liberalne katolike: „Kada po -
mislim“, uzvikuje Brunetiere, „da je ono što je odbijeno francus -
kim katolicima, sa određenim znanjem da će takvo odbijanje
otpočeti verski rat u jadnoj zemlji kojoj toliko treba mir, odobre-
no nemačkim katolicima, da ‘lokalna udruženja’ tamo funkcio-
nišu trideset godina, na svačije zadovoljstvo, ne mogu se odu-
preti, kao patriota i katolik, osećaju ogorčenosti“. 118
Bilo je nekih teškoća, u stvari, kada je sproveden popis crkve-
ne imovine, ali to nije bio verski rat... Iako su ultramontanci pra-
vili probleme, stanovništvo kao celina je ostalo smireno kada je
deo crkvene imovine vraćen državi, što je sama crkva učinila, da
se ne bi podvrgavala posredničkim merama, utvrđenim zako-
nom.
Da li je, onda, pisac Brunetiere potpuno shvatio razlog te raz-
like u načinu kako je Sveta Stolica tretirala francuske katolike i
nemačke katolike? Prvi svetski rat će otkriti sav značaj toga.
137