Page 135 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 135

budu zatražili u okviru zakonskog roka će automatski biti ras -
             puš teni.
               Ove odredbe, sasvim normalne u području državnih organa
             čija je dužnost da provere udruženja koja se nalaze na njihovoj
             teritoriji, će biti predstavljene katolicima kao nedopustiva zlou-
             potreba. „Čovekova kuća je njegov dvorac“, kaže izreka; ali za
             Crkvu to ne važi: opšte pravo nije za nju.
               Suprotstavljanje  klera  primeni  zakona  bi  bilo  dovoljno  da
             pokaže  koliko  je  bio  neophodan.  Ovaj  otpor  će  samo  pojačati
             vladin  stav,  posebno  pod  ministrom  Kombesom  (Combes);  i
             nepopustljivost Rima, posebno kada je Pije X nasledio Lava XIII,
             će doneti zakon 1904. godine, koji je ukinuo učiteljske Redove.
               Nakon toga, sukob između francuske vlade i Svete Stolice će
             biti  stalan.  Pored  toga,  izbor  novog  pape  je  sproveden  pod
             karakterističnim okolnostima.
               „Lav XIII je umro 20. jula 1903. godine. Konklava koja se sas -
             tala da odredi naslednika, daje nakon nekoliko krugova 29 gla-
             sova kardinalu Rampoli (Rampolla), — 42 glasa su potrebna za
             izbor — kada je austrijski kardinal Puzina (Puzyna) ustao i izno-
             sio negodovanja austrijskog cara, znalo se da je kardinal Ram -
             pola pro-francuski orijentisan“. 108
               Kardinal Sarto je izabran. Pomoću manevra Austrije, koja se
             zamenila sa Svetim Duhom da bi „inspirisala“ kardinale na kon-
             klavi, ovaj izbor je pobeda za jezuite. Zaista, novi poglavar, opi-
             san kao mešavina „seoskog sveštenika i arhanđela sa ognjenim
             mačem“, je savršen tip čoveka kakvog je Red želeo. Evo šta Ad -
             rijan Danset kaže o tome:
               „Kada volimo papu, ne ograničavamo polje u kome on može
             i mora upotrebljavati svoju volju“. 109
               Ili ovo sa njegovog prvog konzistornog obraćanja: „Znamo da
             ćemo  šokirati  mnoge  ljude  kada  izjavimo  da  ćemo  nužno  biti
             uključeni u politiku. Ali svako ko razumno zaključuje može vide-
             ti da Vrhovni Poglavar, kome je Bog podario vrhovni autoritet,
             nema pravo da razdvaja politiku od domena vere i morala“. 110
               Tako je Pije X, čim je pristupio tronu Sv. Petra, javno izjavio
             da se, za njega, papin autoritet mora osetiti u svakom području,
             i da politički klerikalizam nije samo pravo, već i dužnost. Takođe
             134
   130   131   132   133   134   135   136   137   138   139   140