Page 143 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 143

“Među temama razgovora s kardinalskim državnim sekreta-
             rom (Merry del Val), iskrslo je pitanje Srbije, kao što je i očekiva-
             no. Pre svega, kardinal je izrazio svoje zadovoljstvo našim čvrs -
             tim i prikladnim stavom poslednjih meseci.
               ‘Tokom  prijema  kojeg  sam  imao  tog  dana  kod  Njegove
             Svetosti, Svetog Oca, koji je započeo razgovor pominjući naše
             energične korake koje smo preduzeli u Beogradu, on je izrekao
             neke značajne opaske: ‘Bilo bi sigurno bolje’, rekla je Njegova
             Svetost, ‘da je Austro-Ugarska kaznila Srbe za sva nedela koja su
             učinili’.” 1
               Dakle, ratoborna osećanja Pija X su bila jasno izražena već
             1913.  Nema ničeg iznenađujućeg u vezi ovoga kada uzmemo u
             obzir inspiratore rimske politike.
                “Šta su Habzburzi trebali učiniti? Kazniti Srbiju, pravoslavnu
             državu. Ugled Austro-Ugarske, ovih Habzburga koji su, sa Bur -
             bonima Španije bili poslednje pristalice jezuita, a pogotovo ug -
             led  prestolonaslednika,  Franca  Ferdinanda,  njihovog  čoveka,
             bio bi silno uvećan. Za Rim, ovo pitanje je bilo od gotovo verskog
             značaja; pobeda katoličke monarhije nad Carizmom bi se mogla
             smatrati pobedom Rima nad raskolničkim Istokom”.  2
               Ipak, stvar se rastegla kroz 1913. godinu. Ali, 28. juna 1914,
             nadvojvoda Franc Ferdinand je ubijen u Sarajevu. Srpska vlada
             nije imala ništa s ovim atentatom počinjenim od strane građani-
             na Austro-Ugarske, koji je zaista bio Srbin, ali je delovao u lokal-
             noj  bosanskoj  patriotskoj  organizaciji.  Ipak  to  je  bio  savršen
             izgovor za cara Franju Josifa (Franz Jozef) da započne s neprija-
             teljstvima.
                “Grof  Sforca  drži  da  je  glavni  problem  bio  ubediti  Franju
             Josifa da je rat bio neophodan. Savet pape i njegovog ministra je
             najviše mogao uticati na njega”. 3
               Ovaj savet je naravno dat caru, i to onakav kakav se mogao
             očekivati od ovog pape i njegovog ministra, “omiljenog učenika
             jezuita”. Dok je Srbija pokušavala da očuva mir popuštajući pred
             svim željama austrijske vlade koja je poslala diplomatsku notu
             Beogradu, grof Palfi (Palffy), austrijski predstavnik u Vatikanu,
             preneo je svom ministru Berhtoldu, 29. jula, sadržaj razgovora
             koje je on imao 27. jula sa kardinalskim državnim sekretarom,
             142
   138   139   140   141   142   143   144   145   146   147   148