Page 144 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 144
Marijom del Valom (Marry del Val); ovaj razgovor je bio o “tema-
ma koje uznemiravaju Evropu u ovom trenutku”.
Diplomata s prezirom poriče izmišljene glasine o navodnoj
intervenciji pape koji je izgleda “molio cara da poštedi hrišćan-
ske države ratnih strahota”. Pošto je raščistio s ovim besmisle-
nim pretpostavkama, on iznosi “pravo mišljenje Kurije”, koje
mu je preneto od strane državnog sekretara:
“Bilo bi nemoguće pronaći bilo kakav duh popuštanja i izmi-
renja u rečima Njegove Eminencije. Tačno je da je on opisao
notu Srbiji kao veoma oštru, ali ju je i pored toga odobrio u pot-
punosti i, u isto vreme posredno, izrazio želju da Monarhija
završi posao. Zaista, dodao je kardinal, šteta je što Srbija nije bila
ponižena mnogo ranije, jer je tada to moglo biti učinjeno, bez
toliko velikog dodatnog rizika. Ova izjava pokazuje želje pape
koji je, tokom nekoliko proteklih godina, često izražavao žaljenje
što je Austro-Ugarska zanemarila ‘kažnjavanje’ svog opasnog
suseda na Dunavu.” 4
Ovo je zapravo potpuno suprotno “besmislenim” glasinama
o papskom posredovanju u korist mira.
U stvari, austrijski diplomata nije jedini koji izveštava o “pra-
vom mišljenju” rimskog pontifa i njegovog ministra.
Dan pre toga, 26. jula, baron Riter (Ritter), bavarski poslanik
u Vatikanu, pisao je svojoj vladi:
“Papa se slaže da Austrija postupi strogo sa Srbijom. Nema
visoko mišljenje o vojskama Rusije i Francuske i smatra da one
ne mogu učiniti mnogo u ratu protiv Nemačke. Kardinalski
državni sekretar ne vidi kad Austrija može pokrenuti rat ako ne
odluči sada”. 5
Dakle, Sveta Stolica je bila potpuno svesna “ogromnih rizika”
u sukobu između Austrije i Srbije, ali je uprkos tome, učinila sve
što je u njenoj moći da ga podstakne.
Sveti Otac i njegovi jezuitski savetnici nisu bili zabrinuti za
patnje “hrišćanskih naroda”! Nije bio prvi put da su ti narodi bili
upotrebljeni u korist rimske politike. Konačno se ukazala želje-
na prilika da se iskoristi nemačka svetovna ruka protiv pravo -
slav ne Rusije, “bezbožne” Francuske kojoj je trebalo “temeljno
143