Page 148 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 148

pozivaju, u papino ime, na separatni mir. Belgijski biskupi su ih
             optužili da lažu, ali nuncije i papa nisu odgovarali…”
               Nakon  toga,  Sveta  Stolica  je  tražila  način  da  dovede  Fran -
             cusku i Austriju za isti sto, nadajući se da će Francuska potpisa-
             ti separatni mir ili da će, zajedno sa svojim saveznicima, prego-
             varati  o  opštem  miru…  Nekoliko  sedmica  kasnije,  31.  marta
             1917,  princ  Sikst  (Sixte)  od  Burbona  predao  je  čuveno  pismo
             imperatora, Karlu predsedniku republike.
                “Kako je ta zamisao propala s ove strane Alpa, bilo je sigurno
             da će je pokušati ostvariti negde drugde, u Engleskoj, Americi, i
             posebno u Italiji…
               Razbiti svetovne sile koje sačinjavaju Antantu, sa ciljem da se
             zaustavi  njena  ofanziva,  uništiti  njen  ugled  da  bi  se  oslabio
             moral i ona primorala na pregovore… Na ovome se zasnivala
             politika Benedikta XV i sve mere kojima je on pokazivao svoju
             nepristrasnost su uvek išle i još uvek idu na našu štetu”. 15
               Ovo  je  napisao  poznati  katolik,  M.  Luj  Kanet  (M.  Louis
             Canet); a evo šta je napisao opat Brugeret:
               “Mi  smo  saznali  tek  četiri  godine  kasnije,  putem  izjava  M.
             Erzeberger-a objavljenih u ‘Germaniji’ 22.aprila 1921, da je papi-
             nom mirovnom predlogu iz avgusta 1917. prethodio tajni spora-
             zum između Svete Stolice i Nemačke”. 16
               Zanimljivo  je  da  je  crkveni  diplomata  koji  je  sklopio  ovaj
             “tajni  sporazum”  bio  minhenski  nuncije,  Monsinjor  Pačeli
             (Pacelli), budući papa Pije XII.
               Jedan od njegovih apologeta, jezuita R. P. Fernesolle, napisao
             je: ”28.maja (1917), monsinjor Pačeli uručio je svoje akreditivno
             pismo  kralju  Bavarske…  Uporno  je  pokušavao  da  navede  na
             saradnju Vilhelma II i kancelara Betmana Holvega (Bethmann-
             Holveg). 29. juna, monsinjor Pačeli je svečano primljen od stra-
             ne imperatora Vilhelma II u štabu u Krojcnahu (Kreuznach).” 17
               Dakle, budući papa je započeo svoju 12-godišnju službu na
             mestu nuncija u Minhenu, a kasnije u Berlinu, na način na koji
             ju je i kasnije vršio, jer je, tokom tih godina, umnožavao spletke
             da  bi  srušio  Nemačku  Republiku  uspostavljenu  nakon  Prvog
             svet skog rata i pripremio osvetu 1939. dovevši Hitlera na vlast.


                                                                       147
   143   144   145   146   147   148   149   150   151   152   153