Page 147 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 147

“Uzimajući  sve  ovo  u  obzir,  nije  iznenađujuće  što  je  papa
             Benedikt XV, u mesecima koji su sledili, mnogo radio na tome da
             održi Italiju na pravcu delovanja koji bi najbolje poslužio jezui-
             tima, prijateljima Habzburga…” 12
               Istovremeno, moral saveznika je bio lukavo podrivan.
               “10. januara 1915, odlukom potpisanom od strane kardinala
             Gašpara,  državnog  sekretara  Benedikta  XV,  određeno  je  da  se
             održava  molitveni  dan  radi  bržeg  postizanja  mira…  Jedna  od
             obaveznih radnji kojima se pokazivala pobožnost je bila izgova-
             ranje  molitve  koju  je  napisao  Benedikt  XV  lično…  Francuska
             vlada je naredila da se taj papski dokument zapleni. Ta molitva
             za mir se smatrala ispoljavanjem slabosti koje bi moglo popusti-
             ti napore naše vojske, u vreme kada su nemačke horde bile pod
             neizdrživim pritiskom koji bi ih isterao s naše teritorije, i kad je
             nemački car mogao videti strašnu kaznu koja mu se spremala za
             njegove  neoprostive  zločine…  papa  je  želeo  mir,  u  trenutku
             kada je mogao biti samo u korist centralnih sila. Papa ne voli
             Francusku; on je ‘Nemac’.” 13
               M. Karlo Ledre (M. Charles Ledre), još jedan katolički pisac,
             potvrđuje: ”U dva navrata, pomenuta u jednom čuvenom član-
             ku ‘Pariske Revije’ (La Revue de Paris), Sveta Stolica, pozivajući
             Italiju i Sjedinjene Države da ne ulaze u rat, nije samo želela brzi
             kraj sukoba… Po rečima opata Brugereta, ona je služila interesi-
             ma naših neprijatelja i radila protiv nas”. 14
               Ali delovanje jezuita, a prema tome i delovanje Vatikana, nije
             se osetilo samo u Italiji i Sjedinjenim Državama. Bilo koje sred-
             stvo, svako mesto, je dovoljno dobro za njih.
               “Nije stoga bilo iznenađujuće videti papsku diplomatiju kako
             se zauzima od samog početka u ometanju našeg snabdevanja
             hranom;  odvraćanju  neutralnih  država  od  pridruživanja  našoj
             strani,  da  bi  se  prekinula  spona  koja  drži  Antantu  (savez
             Francuske,  Rusije  i  Velike  Britanije)  na  okupu…  Ništa  se  nije
             smatralo  beznačajnim  ako  bi  moglo  pomoći  u  tom  velikom
             poduhvatu, i doneti mir izazivanjem neke slabosti u redovima
             saveznika.
               Bilo je i gorih stvari: podstrekivanja na separatni mir. Između
             2. i 10. januara 1916, neki nemački katolici išli su u Belgiju da
             146
   142   143   144   145   146   147   148   149   150   151   152