Page 147 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

“Uzimajući sve ovo u obzir, nije iznenađujuće što je papa
Benedikt XV, u mesecima koji su sledili, mnogo radio na tome da
održi Italiju na pravcu delovanja koji bi najbolje poslužio jezui-
tima, prijateljima Habzburga…” 12
Istovremeno, moral saveznika je bio lukavo podrivan.
“10. januara 1915, odlukom potpisanom od strane kardinala
Gašpara, državnog sekretara Benedikta XV, određeno je da se
održava molitveni dan radi bržeg postizanja mira… Jedna od
obaveznih radnji kojima se pokazivala pobožnost je bila izgova-
ranje molitve koju je napisao Benedikt XV lično… Francuska
vlada je naredila da se taj papski dokument zapleni. Ta molitva
za mir se smatrala ispoljavanjem slabosti koje bi moglo popusti-
ti napore naše vojske, u vreme kada su nemačke horde bile pod
neizdrživim pritiskom koji bi ih isterao s naše teritorije, i kad je
nemački car mogao videti strašnu kaznu koja mu se spremala za
njegove neoprostive zločine… papa je želeo mir, u trenutku
kada je mogao biti samo u korist centralnih sila. Papa ne voli
Francusku; on je ‘Nemac’.” 13
M. Karlo Ledre (M. Charles Ledre), još jedan katolički pisac,
potvrđuje: ”U dva navrata, pomenuta u jednom čuvenom član-
ku ‘Pariske Revije’ (La Revue de Paris), Sveta Stolica, pozivajući
Italiju i Sjedinjene Države da ne ulaze u rat, nije samo želela brzi
kraj sukoba… Po rečima opata Brugereta, ona je služila interesi-
ma naših neprijatelja i radila protiv nas”. 14
Ali delovanje jezuita, a prema tome i delovanje Vatikana, nije
se osetilo samo u Italiji i Sjedinjenim Državama. Bilo koje sred-
stvo, svako mesto, je dovoljno dobro za njih.
“Nije stoga bilo iznenađujuće videti papsku diplomatiju kako
se zauzima od samog početka u ometanju našeg snabdevanja
hranom; odvraćanju neutralnih država od pridruživanja našoj
strani, da bi se prekinula spona koja drži Antantu (savez
Francuske, Rusije i Velike Britanije) na okupu… Ništa se nije
smatralo beznačajnim ako bi moglo pomoći u tom velikom
poduhvatu, i doneti mir izazivanjem neke slabosti u redovima
saveznika.
Bilo je i gorih stvari: podstrekivanja na separatni mir. Između
2. i 10. januara 1916, neki nemački katolici išli su u Belgiju da
146