Page 146 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 146
“Sedeo je za svojim stolom kad mu je iznenada naglo pozli-
lo. Pao je kao da ga je grom pogodio. Sluge su brzo prišle da mu
pomognu. Lekar, koji je pozvan bez odlaganja, odmah je shvatio
ozbiljnost njegovog stanja i zatražio hitan konzilijum. Ferrata je
već shvatio i znao da nije bilo nade… Molio je da ga ne ostave da
umre u Vatikanu… lekarski konzilijum je brzo održan u njego-
vom hotelu sa šest doktora… Oni su odbili da sačine lekarski
izveštaj; onaj koji je objavljen nije bio potpisan”. On nije patio
8
od bilo kakve bolesti ili slabosti.
“Skandal vezan za ovu smrt je bio takav da istraga nije mogla
biti izbegnuta. Njen ishod je bio: tegla je bila razbijena u kance-
lariji. Prisustvo izmrvljenog stakla u posudi za šećer koju je ko -
ris tio kardinal je objašnjeno na taj način. Zrnasti šećer može biti
koristan! Istraga je tu bila zaustavljena…” 9
Opat Danilo (Daniel) dodaje da je iznenadna smrt, nekoliko
dana kasnije, sluge preminulog kardinala izazvala dosta komen-
tara, posebno zato što je bio sluga monsinjora Fon Gerlaha (Von
Gerlach) pre nego što je njegov gospodar postao član Svetih
Redova. Ovaj nemački prelat, dobro znana uhoda, pobegao je iz
Rima 1916: trebao je biti uhapšen i optužen za sabotažu italijan-
ske oklopnjače "Leonardo da Vinči" koja je eksplodirala u Ta ren -
tskom zalivu, povukavši sa sobom na dno 21 oficira i 211 mor-
nara. Njegovo suđenje je nastavljeno 1919. Fon Gerlah se nije
pojavio pred sudom i bio je osuđen na 20 godina teške robije.” 10
Preko slučaja ovog “umešanog velikodostojnika”, urednika
"Rimskog Posmatrača" (Observatore Romano), dobijamo jasnu
predstavu o stanju svesti vatikanskih visokih krugova.
Opat Brugeret opet opisuje “pratnju Svete stolice”: “Profe so -
re eklezijastike ništa ne može omesti u nameri da italijanskom
sveštenstvu i katoličkom svetu u Rimu uliju osećanje poštovanja
i divljenja prema nemačkoj vojsci, a prezira i mržnje prema
Francuskoj”. 11
Ferrata, koji je bio za neutralnost, umro je u pravi čas, i kardi-
nal Gašpari (Gasparri) postao je državni sekretar; u savršenoj
saglasnosti s Benediktom XV, dao je sve od sebe služeći interesi-
ma centralnih sila.
145
