Page 152 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 152
“Jezuiti tamo imaju tajno prebivalište. Odande, oni nadziru
Svetsku Crkvu hladnim i proračunatim okom političara”. 20
Ovo je savršen opis jezuitskog delovanja između dva svetska
rata. “Tajno prebivalište” Lojolinih sinova je politički mozak
Vati ka na. Ispovedioci Pija XI su jezuiti; a i duhovnici njegovog
naslednika, Pija XII, će većinom biti jezuiti i Nemci. Nije važno
ako će zbog toga zavera postati očigledna: sve je, izgleda, sprem-
no za osvetu.
Ali, vreme pontifikata Pija XI je pripremni period. Nemačka
“svetovna ruka”, poražena, ispustila je mač. Čekajući da ga uz -
me ponovo u ruke, mi ćemo pripremiti, u Evropi, bojište vredno
njenih budućih podviga, a pre svega sprečiti opasno jačanje
demokratije. Italija će biti prva na udaru. Tamo postoji bučan
socijalistički vođa koji okuplja veterane oko sebe. Taj čovek izra-
žava naizgled beskompromisnu politiku, ali on je ambiciozan i
dovoljno bistar da shvati u kakvom se nezgodnom položaju
nalazi, uprkos njegovoj preteranoj razmetljivosti. Jezuitska di -
plomatija će ga uskoro pridobiti na svoju stranu.
M. Fransoa Karlo-Roks (Francois Charles-Roux), sa Instituta,
koji je bio naš (francuski) ambasador u Vatikanu tada, kaže: “U
vreme kada je budući Duče bio običan poslanik, kardinal
Gašpari, državni sekretar, imao je tajni razgovor s njim… fašis -
tič ki vođa se odmah složio da papa dobije zemaljsku vlast nad
delom Rima…” Kada me je izvestio o tom razgovoru, kardinal
Gašpari je zaključio: “S tim obećanjem, bio sam siguran da
ćemo, ako taj čovek dođe na vlast, mi uspeti”.
“Neću pomenuti njegov prikaz pregovora između tajnih
zastupnika Pija XI i Musolinija…” 21
Ovi tajni zastupnici, od kojih je glavni bio jezuita otac Tači
Venturi, su ispunili svoj zadatak veoma dobro. Ovo nije iznena-
đujuće kada znamo da je otac Venturi bio sekretar Društva
Isusovog i Musolinijev duhovnik u isto vreme. U stvari, on je bio
“poslan” da “obrlati” fašističkog vođu od strane generala njego-
vog Reda, Halke fon Ledočovskog, kako nam je rekao M. Gaston
Galijard (Gaillard). 22
“16. novembra 1922, skupština je izabrala Musolinija sa 306
glasova naspram 116 i na tom zasedanju, katolička grupa don
151
