Page 153 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 153

Sturzo-a, navodno hrišćansko-demokratska, glasala je jednogla-
             sno za prvu fašističku vladu”. 23
               Deset  godina  kasnije,  ista  spletka  je  donela  sličan  ishod  u
             Nemačkoj. Katolički “Centrum” monsinjora Kass-a je osigurao,
             svojim brojnim glasovima, diktaturu nacizma. U stvari, Italija je
             bila, 1922, probno tle za novi obrazac autoritarnog konzervati -
             vizma: fašizam, ukrašen, kada to okolnosti zahtevaju, s nekim
             pseudo-socijalizmom.  Od  tada,  svi  dalji  napori  vatikanskih
             jezuita će biti usmereni na širenje ove “doktrine” u Evropi, čija je
             neodređenost tako tipična za njih.
               Čak ni do danas, propast Musolinijevog režima, poraz u ratu,
             i ruševine nisu bili dovoljni da unište, u očima italijanskih hriš -
             ćanskih  demokrata,  ugled  megalomanskog  diktatora  koga  je
             Vatikan nametnuo njihovoj zemlji. Iako su ga se odrekli rečima,
             on je i dalje bio u srcima sveštenstva. Sledeće se moglo pročitati
             u štampi:
                “Odlučili smo: posetioci koji dolaze u Rim zbog Olimpijskih
             igara,  1960,  će  videti  mermerni  obelisk  koji  je  podigao  Benito
             Musolini u svoju slavu kako nadvisuje, s obala Tibra, olimpijski
             stadion.  Ovaj  trideset  tri  metra  visoki  spomenik  nosi  natpis
             ‘Mussolini-Dux’  i  ukrašen  je  mozaicima  i  natpisima  koji  slave
             fašizam. Rečenica ‘Živeo Duče’ se ponavlja više od stotinu puta
             a  krilatica  ‘Mnogo  neprijatelja  donosi  veliku  čast’  takođe  više
             puta.  Spomenik  ima,  na  svakoj  strani,  mermerne  blokove  koji
             obeležavaju  glavne  događaje  fašizma,  od  objavljivanja  dela
             ‘Popolo d’Italia’, do Musolinija i osnivanja kratkotrajnog fašistič -
             kog carstva, uključujući i rat u Etiopiji. Kraj obeliska bi se nala-
             zio  divovski  kip  Musolinija,  kao  nagog  atlete,  skoro  stotinu
             metara visok. Ali režim je srušen pre nego što je ova čudna zami-
             sao mogla biti ostvarena.”
               “Posle godinu dana sporenja, vlada Segnija je odlučila da bi
             Dučeov obelisk trebao ostati na mestu”. 24  Rat, krv koja je tekla
             potocima, suze i ruševine nisu važne. To su samo sitnice, male
             mrlje na spomeniku podignutom u slavu “čoveka koga nam je
             Proviđenje poslalo”, kako ga je opisao Pije XI.
               Nikakve  mane,  greške  ili  zločini  ne  mogu  izbrisati  njegovu
             glavnu  zaslugu:  činjenicu  da  je  ponovo  uspostavio  zemaljsku
             152
   148   149   150   151   152   153   154   155   156   157   158