Page 182 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 182

Ovo je zaista neobičan način “ublažavanja strogosti pravila” i
             uklanjanja “dramatične alternative”!
               Da li je monsinjor Stepinac otvarao ili zatvarao vrata Rimske
             Crkve lažnim obraćenicima? To bi bilo potpuno nemoguće saz-
             nati  ako  se  oslonimo  samo  na  ovaj  govor  odbrane.  Nad bis -
             kupove apologete izgleda biraju “zatvaranje vrata”, kad izjavlju-
             ju:  “…Slučajevi  pokrštavanja  su  bili  veoma  retki  na  teritoriji
             zagrebačke dijeceze.” 92a
               Nažalost, statistike nam govore nešto drugo, kao što smo rekli
             ra nije:  “…Samo  u  dijecezi  Gornji  Karlovac,  delu  zagrebačke
             nadbiskupije, 40.000 ljudi je bilo pokršteno”.
                Očigledno je da je do takvog ishoda moglo doći samo putem
             masovnog pokrštavanja čitavih sela, kao što je Kamensko, u dije-
             cezi monsinjora Stepinca, gde se 400 izgubljenih ovaca vratilo u
             rimsko stado u jednom danu, “svojevoljno i bez ikakvog pritiska
             od strane svetovnih i crkvenih vlasti”.
               Zašto onda sakrivati ove brojke? Ako su one zaista bile posle-
             dica “milosrđa” hrvatskog katoličkog sveštenstva, a ne zbog ci -
             ničnog korišćenja terora, trebali su biti ponosni na njih. Istina je
             da je veo kojim se pokrivaju ove nečasne radnje u pokušaju da se
             sakriju  providan  i  nedovoljno  velik.  Da  bi  se  prikrio  Stepinac,
             ostali moraju biti otkriveni: biskupi Šarić, Garić, Simrak, svešte-
             nici  Bilogrivić,  Kamber,  Bralo  i  njihovi  saradnici  –  franjevci  i
             jezuiti moraju biti otkriveni, i na kraju Sveta Stolica.
               Možemo pustiti ovog čudnog nadbiskupa da uživa u svojoj
             “čistoj savesti”, ovog primasa Hrvatske navodno lišenog svake
             vlasti, koji se nazivao “mitropolitom”, iako to nije bio i koji je, da
             se zaključi ovaj paradoks, otvarao vrata kad ih je zatvarao. Ali,
             pored ovog sjajnog prelata, bio je tu još jedan, R. P. Markone,
             lični predstavnik pape Pija XII.
               Da li je ovaj "Sancti Sedis legatus" takođe bio bez ikakvog uti-
             caja na hrvatsko sveštenstvo? Niko ne zna! Jer tako dobro očiš -
             ćen “dosije” ne pominje uopšte ovu značajnu osobu; mogli bis -
             mo biti potpuno nesvesni njenog postojanja da nemamo druge
             izvore, kao što su fotografije na kojima on služi misu u zagrebač -
             koj  katedrali,  stoji  među  ustaškim  generalštabom,  i  večera  s
             Pavelićevom porodicom.
                                                                       181
   177   178   179   180   181   182   183   184   185   186   187