Page 179 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

Pod naslovom “Beograd je uzalud zahtevao njegovo izruče-
nje”, čitamo u “Le Monde-u”: “Kratka vest objavljena u štampi
ovog jutra oživela je, među Jugoslovenima, uspomene iz proš -
los ti ispunjene patnjom i ozlojeđenošću prema onima koji su,
skrivajući Pavelića, skoro petnaest godina, ometali pravdu”. 90
“Paris Presse” ukazuje na poslednje ponuđeno skrovište teroris ti
u ovoj kratkoj, ali značajnoj rečenici: “Obreo se u franjevačkom
samostanu u Madridu.” 91
Odatle je, u stvari, Pavelić odveden u bolnicu gde je vratio
svoj dug prirodi – ali ne i pravdi, kojoj su se izrugivali ti “moćni
zaštitnici” koji su mogli biti lako identifikovani.
Monsinjor Stepinac koji je imao , kako je rekao, “čistu savest”,
ostao je u Zagrebu gde mu je suđeno 1946. Osuđen je na tešku
robiju, ali je samo bio primoran da ne napušta svoje rodno selo.
Kazna je bila blaga, kao što možemo videti, ali Crkva treba mu -
čenike. Zagrebački nadbiskup je proizveden u člana svete ko -
horte za života, od strane pape Pija XII koji je požurio da ga ime-
nuje kardinalom, u znak priznanja njegovog “hrišćanskog života
koji zrači najčistijim sjajem”.
Poznato nam je simboličko značenje kardinalske purpurne
boje: onaj koji je obuče na sebe mora biti spreman da ispovedi
svoju veru "usque ad sanguinis effusionem": po cenu prolivanja
krvi. Ne možemo poreći da je ovog prolivanja bilo mnogo u
Hrvatskoj, za vreme službe ovog “svetog čoveka”, ali krv koja je
tekla potocima nije bila njegova: bila je to krv pravoslavaca i
Jevreja i drugih “niskorodnih”.
S tim u vidu, pravo na titulu kardinala monsinjoru Stepincu
ne može biti osporeno. U dijecezi Gornji Karlovac, delu njegove
nadbiskupije, od 460.000 pravoslavaca koji su tamo živeli, 50.000
se sakrilo po planinama, 50.000 je proterano u Srbiju, 40.000 je
pokršteno na silu a 280.000 je pobijeno. 92
19. decembra 1958, čitamo u listu “Katolička Francuska”: “Da
iskažemo veličinu i heroizam Njegove Eminencije kardinala Ste -
pinca, veliki sastanak će se održati 21. decembra 1958, u 4 časa,
u kripti Sainte-Odile-a, 2, bulevar Stefona Malarmea, Pariz 17.
Predsedavaće Njegova Eminencija kardinal Feltin, pariski
nadbiskup.
178