Page 178 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

tim seljacima, ne trepnuvši su pokrštavali čitava sela, prisvaja-
89
li imovinu Srpske Pravoslavne Crkve i neprestano hvalili i blago-
siljali Poglavnika, sledeći primer pape Pija XII.
Njegova Svetost papa Pije XII je imao ličnog predstavnika u
Zagrebu, redovnika R. P. Markonea. Ovaj "Sancti Sedis Legatus”
(predstavnik Svete Stolice) zauzimao je počasno mesto na svim
svečanostima ustaškog režima, i slikao se u kući vođe ubica –
Pavelića – s njegovom porodicom koja ga je primila kao prijate-
lja. “Svaka ptica svome jatu leti”.
Znači, odnosi između ubica i sveštenstva su uvek bili srdačni
– naravno, mnogi od tih sveštenika su bili i jedno i drugo, za šta
nikad nisu snosili krivicu. “Cilj opravdava sredstva”.
Kada su Pavelić i njegovih 4000 ustaša – uključujući biskupa
Šarića, jezuitu, biskupa Garića i 400 sveštenika – napustili mesto
zločina i otišli prvo u Austriju, a onda u Italiju, ostavili su iza sebe
deo svog “blaga”: filmove, fotografije, snimljene govore Anta
Pavelića, kovčege pune dragog kamenja, zlatnog novca, zlata i
platine iz zuba, narukvica, venčanog prstenja i delova proteza
napravljenih od zlata i platine. Ovaj plen uzet od nesrećnika koji
su pobijeni bio je sakriven u vladičanskom dvoru gde je i prona-
đen.
Begunci su iskoristili usluge “Papske komisije za potporu”,
napravljene prevashodno u cilju spasavanja ratnih zločinaca.
Ova dobrotvorna ustanova ih je krila po samostanima, uglav-
nom u Austriji i Italiji, i obezbedila glavešinama lažne pasoše
koji su im omogućili da otputuju u “prijateljske” zemlje gde su
mogli da uživaju u svom pljačkaškom plenu na miru. Ovo je uči-
njeno za vreme Anta Pavelića, za čije se prisustvo u Argentini
saznalo 1957. godine, posle pokušaja atentata na njega u kom je
bio ranjen.
Posle toga, diktatorski režim u Buenos Airesu je pao. Kao i
bivši predsednik Peron, njegov štićenik je morao da napusti
Argentinu. Iz Paragvaja, gde je prvo došao, dospeo je u Španiju
gde je umro 28. decembra 1959, u Nemačkoj bolnici u Madridu.
Tom prilikom, francuska štampa se prisetila njegove krvave kari-
jere i nešto stidljivije “moćnih zaštitnika” koji su mu pomogli da
izbegne pravdu.
177