Page 180 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

Senator Ernest Pezet i prečasni otac Dragoun, nacionalni
upravnik Hrvatske Misije u Francuskoj, će uzeti učešća. Njegova
Ekselencija monsinjor Rup će održati misu i pričest”.
Ovako je kardinal Stepinac obogatio galeriju Velikih jezuita.
Drugi cilj ovog sastanka od 21. decembra 1958, u kripti
Sainte-Odile-a, je reklama knjige napisane u odbranu zagrebač -
kog nadbiskupa, od strane R. P. Dragoun-a; monsinjor Rupp,
pomoćnik kardinala Feltina, napisao je predgovor. Ne možemo
izneti ovde analizu u celosti, ali reći ćemo ovo:
Naslov knjige je “Dosije kardinala Stepinca”, što bi obećavalo
čitaocu nepristrasan prikaz suđenja u Zagrebu. U stvarnosti, u
ovoj knjizi od 285 strana, nalazimo govore dva nadbiskupova
advokata u celosti, praćenih napomenama pisca, ali, ni optužni-
ca, ni govori tužilaca nisu čak ni spomenuti.
R. P. Dragoun izgleda nije čuo za francusku poslovicu "Qui
n'entend qu'une cloche n'entend qu'un son" (Svaka priča ima
dve strane), a možda ju je znao suviše dobro!
Bilo kako bilo, ovo sistematsko brisanje suprotne strane priče
bilo bi dovoljno da zaključi raspravu.
Hajde da razmotrimo razloge zbog kojih se pozivalo na oslo-
bođenje zagrebačkog nadbiskupa. Ali pre toga, jedno pitanje: Da
li je monsinjor Stepinac stvarno bio mitropolit Hrvatske i Sla -
vonije? Knjiga R. P. Dragoun-a ne odgovara na ovo pitanje. Na
strani 142. te knjige, čitamo sledeće što se tiče primerka izvešta-
ja monsinjora Stepinca, čija je verodostojnost bila osporavana
od strane odbrane:
“U tom tekstu, nadbiskup je opisan kao ‘Metropolitan
Croatiae et Slavoniae’, ali nadbiskup nije mitropolit i nikad se
nije tako predstavljao.”
Ovo bi razjasnilo stvari da nismo pročitali, na strani 114, sle-
deće iz izjava pred sudom samog monsinjora Stepinca:
“Sveta Stolica je često naglašavala da mali narodi i naciona-
lne manjine imaju pravo biti slobodni. Zar ne mogu ja, kao
‘biskup i mitropolit’, imati pravo da o tome govorim?”
Što više čitamo, to manje razumemo! Nema veze! Kako nas
stalno iznova podsećaju, monsinjor Stepinac nije mogao uticati
ni na koji način na ponašanje njegove pastve i sveštenstva.
179