Page 177 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 177

litičkom  klerikalizmu  koji  će  prihvatiti  misiju  Katoličke  Akcije
             kako ju je definisao Fridrih Mukerman (Friedrich Muckermann).
             Ovaj nemački jezuita, poznat i pre Hitlerovog uspona, objasnio
             je tu misiju, 1928, u knjizi čiju je uvodnu reč napisao monsinjor
             Pačeli, u to vreme nuncije u Berlinu. Mukerman se izrazio slede-
             ćim rečima: ‘Papa se zalaže za novi krstaški rat Katoličke Akcije.
             On je stegonoša Hristovog Kraljevstva… Katolička Akcija znači
             okupljanje  svetskog  katoličanstva.  Ono  mora  doživeti  svoje
             herojsko doba… Nova Hristova epoha se može zadobiti samo po
             cenu krvi’.” 88
               Deset godina nakon što je ovo napisano, onaj koji je napisao
             uvodnu reč knjige jezuite oca Mukermana sedeo je na prestolu
             Svetog  Petra  i  tokom  njegovog  prvosveštenikovanja,  “krv  za
             Hrista” je bukvalno tekla Evropom; ali Hrvatska je bila poprište
             najgorih nedela te “nove epohe”.
               Tamo, sveštenici ne samo da su zagovarali pokolj s propove-
             daonice, nego su neki čak i predvodili ubice.
               Drugi su obavljali, pored svešteničke, i dužnosti prefekta ili
             načelnika  ustaške  policije,  ili  čak  upravnika  koncentracionih
             logora čiji su užasi prevazišli i one u Dahauu i Aušvicu.
               Ovom spisku krvnika, moramo pridodati i imena opata Bo -
             židara Brala, sveštenika Dragutina Kambera, jezuite Lackovića i
             opata  Ivana  Salića,  sekretara  monsinjora  Stepinca,  sveštenika
             Nikolu Bilogrivića, itd… I mnogobrojne Franjevce; jedan od naj-
             gorih je bio fra Miroslav Filipović, glavni organizator tih pokolja,
             upravnik i dželat koncentracionog logora Jasenovac, najgnusni-
             jeg pakla na zemlji.
               Fra Filipovićeva sudbina je bila ista kao i monsinjora Tisoa, u
             Slovačkoj:  posle  oslobođenja,  obešen  je,  u  svojoj  mantiji.  Ali,
             mno gi  od  njegovih  saboraca,  bez  želje  da  postanu  mučenici,
             pobegli su u Austriju glavom bez obzira, zajedno s ubicama koji-
             ma su bili od velike pomoći.
               Ali, šta je vođstvo radilo, suočeno s krvožednom mahnitošću
             velikog broja svojih sledbenika?
               Vođstvo,  odnosno  biskupija  i  njen  starešina,  monsinjor
             Stepinac, glasali su u ustaškom Saboru za zakone koji se tiču ob -
             raćenja pravoslavnih u katoličanstvo, slali su misionare užasnu-
             176
   172   173   174   175   176   177   178   179   180   181   182