Page 177 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

litičkom klerikalizmu koji će prihvatiti misiju Katoličke Akcije
kako ju je definisao Fridrih Mukerman (Friedrich Muckermann).
Ovaj nemački jezuita, poznat i pre Hitlerovog uspona, objasnio
je tu misiju, 1928, u knjizi čiju je uvodnu reč napisao monsinjor
Pačeli, u to vreme nuncije u Berlinu. Mukerman se izrazio slede-
ćim rečima: ‘Papa se zalaže za novi krstaški rat Katoličke Akcije.
On je stegonoša Hristovog Kraljevstva… Katolička Akcija znači
okupljanje svetskog katoličanstva. Ono mora doživeti svoje
herojsko doba… Nova Hristova epoha se može zadobiti samo po
cenu krvi’.” 88
Deset godina nakon što je ovo napisano, onaj koji je napisao
uvodnu reč knjige jezuite oca Mukermana sedeo je na prestolu
Svetog Petra i tokom njegovog prvosveštenikovanja, “krv za
Hrista” je bukvalno tekla Evropom; ali Hrvatska je bila poprište
najgorih nedela te “nove epohe”.
Tamo, sveštenici ne samo da su zagovarali pokolj s propove-
daonice, nego su neki čak i predvodili ubice.
Drugi su obavljali, pored svešteničke, i dužnosti prefekta ili
načelnika ustaške policije, ili čak upravnika koncentracionih
logora čiji su užasi prevazišli i one u Dahauu i Aušvicu.
Ovom spisku krvnika, moramo pridodati i imena opata Bo -
židara Brala, sveštenika Dragutina Kambera, jezuite Lackovića i
opata Ivana Salića, sekretara monsinjora Stepinca, sveštenika
Nikolu Bilogrivića, itd… I mnogobrojne Franjevce; jedan od naj-
gorih je bio fra Miroslav Filipović, glavni organizator tih pokolja,
upravnik i dželat koncentracionog logora Jasenovac, najgnusni-
jeg pakla na zemlji.
Fra Filipovićeva sudbina je bila ista kao i monsinjora Tisoa, u
Slovačkoj: posle oslobođenja, obešen je, u svojoj mantiji. Ali,
mno gi od njegovih saboraca, bez želje da postanu mučenici,
pobegli su u Austriju glavom bez obzira, zajedno s ubicama koji-
ma su bili od velike pomoći.
Ali, šta je vođstvo radilo, suočeno s krvožednom mahnitošću
velikog broja svojih sledbenika?
Vođstvo, odnosno biskupija i njen starešina, monsinjor
Stepinac, glasali su u ustaškom Saboru za zakone koji se tiču ob -
raćenja pravoslavnih u katoličanstvo, slali su misionare užasnu-
176