Page 191 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 191

“Istorija  je  roman”,  rekao  je  razočarani  mislilac.  Za  istoriju
             našeg vremena se može to reći: roman se piše pred našim očima.
             Mnogi  “istoričari”  tu  daju  svoj  doprinos,  duhovnici  i  svetovni
             ljudi,  i  možemo  biti  sigurni  da  će  ishod  biti  poučan:  katolički
             roman, naravno. Jezuitski doprinos je ogroman, kao dostojnih
             naslednika oca Lorikveta (Loriquet) čija je “Istorija Francuske”
             dala tako nestvarnu sliku o Napoleonu.
               U poređenju sa ovako veštim poduhvatom, bilo je veoma jed-
             nostavno prikriti saradnju sveštenstva s nemačkim okupatorom,
             od 1940. do 1944. godine i učiniti da nestane. A to se još uvek
             događa; tokom godina, tako mnogo članaka je bilo napisano u
             novinama, časopisima, knjigama, pod pokroviteljstvom “Impri -
             matura”, da bi se hvalile krivo shvaćene super-patriote kao što
             su Suhard, Baudrilar, Duthoit, Auvity, Du Bois de la Villerabel,
             Mayol de Luppe, itd! Koliko mnogo zacrnjenih stranica da bi se
             veličalo herojsko držanje nadbiskupije, tokom ratnih godina u
             kojim je Francuska iskusila “situaciju u kojoj su francuski bisku-
             pi  postali  branioci  grada”,  kako  je  jedan  izopačeni  šaljivdžija
             napisao. 104
               “Klevetajte i klevetajte još! Mora da je nešto preostalo”, save-
             tovao je Basile, taj savršeni jezuita. “Zataškavajte, i zataškavajte
             još”, govore njegovi naslednici, veliki pisci “istorijskih romana”.
               A to zataškavanje se obavlja na sve strane. Budući naraštaji
             će, mozgova ispranih preterivanjima, posvetiti  zahvalnu misao,
             bar se nadamo da hoće, ovim “braniocima” grada, ovim heroji-
             ma Rimske Crkve i domovine, obraza čistih kao suza, opranih
             radom njihovih apologeta; neki od njih su proglašeni i za svece!
               25. avgusta 1944,  jezuitski kardinal Suhard, nadbiskup Pariza
             (od 11. maja 1940) i kolovođa crkvenih kolaboratora, hladno krv -
             no je odlučio da proslavi “Te Deum” (svečana misa) pobede u
             Notr-Damu. Bili smo pošteđeni te neumesne lakrdije samo zbog
             “snažnog protivljenja glavnog kapelana F.F.I.”
               Čitamo u “France-Dimanche” od 26. decembra 1948: “Nje -
             gova Eminencija, kardinal Suhard, nadbiskup Pariza, na godiš-
             njicu  svog  zaređenja  primio  je  potpisano  pismo  od  Njegove
             Svetosti pape Pija XII koji mu čestita, između ostalog, na ulozi
             koju je odigrao tokom okupacije. Znamo da je kardinalovo po -
             190
   186   187   188   189   190   191   192   193   194   195   196