Page 191 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

“Istorija je roman”, rekao je razočarani mislilac. Za istoriju
našeg vremena se može to reći: roman se piše pred našim očima.
Mnogi “istoričari” tu daju svoj doprinos, duhovnici i svetovni
ljudi, i možemo biti sigurni da će ishod biti poučan: katolički
roman, naravno. Jezuitski doprinos je ogroman, kao dostojnih
naslednika oca Lorikveta (Loriquet) čija je “Istorija Francuske”
dala tako nestvarnu sliku o Napoleonu.
U poređenju sa ovako veštim poduhvatom, bilo je veoma jed-
nostavno prikriti saradnju sveštenstva s nemačkim okupatorom,
od 1940. do 1944. godine i učiniti da nestane. A to se još uvek
događa; tokom godina, tako mnogo članaka je bilo napisano u
novinama, časopisima, knjigama, pod pokroviteljstvom “Impri -
matura”, da bi se hvalile krivo shvaćene super-patriote kao što
su Suhard, Baudrilar, Duthoit, Auvity, Du Bois de la Villerabel,
Mayol de Luppe, itd! Koliko mnogo zacrnjenih stranica da bi se
veličalo herojsko držanje nadbiskupije, tokom ratnih godina u
kojim je Francuska iskusila “situaciju u kojoj su francuski bisku-
pi postali branioci grada”, kako je jedan izopačeni šaljivdžija
napisao. 104
“Klevetajte i klevetajte još! Mora da je nešto preostalo”, save-
tovao je Basile, taj savršeni jezuita. “Zataškavajte, i zataškavajte
još”, govore njegovi naslednici, veliki pisci “istorijskih romana”.
A to zataškavanje se obavlja na sve strane. Budući naraštaji
će, mozgova ispranih preterivanjima, posvetiti zahvalnu misao,
bar se nadamo da hoće, ovim “braniocima” grada, ovim heroji-
ma Rimske Crkve i domovine, obraza čistih kao suza, opranih
radom njihovih apologeta; neki od njih su proglašeni i za svece!
25. avgusta 1944, jezuitski kardinal Suhard, nadbiskup Pariza
(od 11. maja 1940) i kolovođa crkvenih kolaboratora, hladno krv -
no je odlučio da proslavi “Te Deum” (svečana misa) pobede u
Notr-Damu. Bili smo pošteđeni te neumesne lakrdije samo zbog
“snažnog protivljenja glavnog kapelana F.F.I.”
Čitamo u “France-Dimanche” od 26. decembra 1948: “Nje -
gova Eminencija, kardinal Suhard, nadbiskup Pariza, na godiš-
njicu svog zaređenja primio je potpisano pismo od Njegove
Svetosti pape Pija XII koji mu čestita, između ostalog, na ulozi
koju je odigrao tokom okupacije. Znamo da je kardinalovo po -
190