Page 193 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 193
Poglavlje 26
Gestapo i jezuiti
Ako se naklonost i prijateljstvo papa Pija XI i Pija XII nikad
nije smanjilo prema Fireru koga su doveli na vlast, moramo priz-
nati da je on ispunio sve obaveze iz pakta koji je sklopio s Va -
tikanom. Kao što je ranije obećao da će “ugušiti” antiklerikalce,
oni su uskoro sledili liberale i Jevreje u koncentracione logore.
Mi znamo kako je vođa Trećeg Rajha odlučio o sudbini Jevreja:
oni su naprosto pobijeni ili, kada je to bilo korisnije, naterani da
rade do iznemoglosti, a onda pogubljeni. U ovom slučaju “kona-
čno rešenje” je bilo samo odloženo.
Ali hajde prvo da vidimo, kako je posebno “kvalifikovana”
osoba, Franko, Vitez Hristovog Reda, svojim rečima potvrdio
šurovanje Vatikana i nacista. Evo šta su novine španskog dikta-
tora Franka, “Reforme”, objavile 3. maja 1945, na dan Hitlerove
smrti:
“Adolf Hitler, sin Katoličke Crkve, umro je braneći hrišćan-
stvo. Stoga je razumljivo što ne postoje reči koje mogu ožaliti
njegovu smrt, ali postoje mnoge koje mogu veličati njegov život.
Nad njegovim mrtvim telom stoji njegov pobednički duh. S mu -
čeničkim vencem, Bog daje Hitleru lovorike Pobede”. 107
Ovaj posmrtni govor za nacističkog vođu, izazov pobednič -
kim saveznicima, izrekao je papa lično, pod okriljem Frankove
štampe. To je zvaničan dopis Vatikana poslat preko Madrida.
Naravno, ovaj pali heroj je potpuno zaslužio zahvalnost Rim -
ske Crkve i oni to ne pokušavaju da sakriju. Služio joj je verno: svi
oni koje je Crkva potkazala Hitleru kao svoje neprijatelje osetili
su posledice. A ovaj “dobri sin” se nije stideo da prizna šta dugu-
192