Page 196 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 196

lji bili jedno od “važnih načela” rimske crkve. Naravno, ovakav
             stav se uporno branio:
               - “Takva varvarska dela pripadaju prošlosti”!
               Tako  neki  govore,  dok  sležu  ramenima  pred  ne-katolicima
             “za koje još uvek gore vatre Svete Inkvizicije”. 115
               Neka bude tako! Ostavimo po strani bezbrojna svedočanstva
             o svešteničkim svirepostima poslednjih godina i razmotrimo 20.
             vek.
               Nećemo  se  prisetiti  poduhvata  ljudi  kao  što  su  Stepinac  i
             Markone u Hrvatskoj, ili Tiso u Slovačkoj, već ćemo se ograniči-
             ti  na  ispitivanje  stalnosti  nekih  “važnih  načela”  kojih  se  tako
             strogo drže u radu.
               Da  li  su  stvarno  zastarela  danas  –  ova  načela  –  zamenjena
             “prosvećenim učenjima”, zvanično odbačena od Vatikana kao
             greške mračne prošlosti? To je lako otkriti.
               Otvorimo, na primer, “Veliku Apologetiku”, opata Žana Vie -
             ujana (Jean Vieujan), koja se teško može nazvati srednjevekov-
             nom jer je napisana 1937. godine. Šta možemo pročitati?
               “Da bi neko prihvatio načelo Inkvizicije, potreban mu je hriš -
             ćanski način razmišljanja, a to je ono što mnogim hrišćanima
             ne dostaje… Crkva nema takvih ograničenja”. 116
               Ovo nije moglo biti bolje rečeno.
               Da li je još neki, ništa manje savremen dokaz, potreban? Pos -
             lušajte R. P. Žanvijera (Janvier), čuvenog konferencijskog govor-
             nika u Notr-Damu:
               “Pošto ima svojstvo posrednog uticanja na svetovna pitanja,
             zar ne bi Crkva imala pravo da očekuje od katoličkih država pro-
             gon jeretika do njihove smrti, da bi ih suzbila?”
               Evo mog odgovora:
               “Ja zagovaram ovo, do njihove smrti!... Oslanjajući se pre sve -
             ga na delovanje, a onda i na učenje same Crkve; i ja sam ubeđen
             da nijedan katolik ne bi mogao nešto drugo reći, a da ne sagre-
             ši”. 117
               Ne možemo optužiti ovog bogoslova da govori u zagonetka-
             ma. Njegova propoved je kratka i jasna. Bilo bi nemoguće reći
             više s manje reči. Sve je tu, što se tiče prava koje Crkva osiono
             pridaje  sebi  da  istrebi  one  čija  se  uverenja  ne  slažu  s  njenim:
                                                                       195
   191   192   193   194   195   196   197   198   199   200   201