Page 192 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 192

našanje tokom tog perioda bilo predmet žestokih kritika posle
             oslobođenja. Kada je general de Gol (Gaulle) stigao natrag u Pa -
             riz, u avgustu 1944, odbio je da se sretne s kardinalom na misi
             “Te Deum” u Notr-Damu. U to vreme, ovaj velikodostojnik je
             bio otvoreno optuživan za “kolaboracionističke težnje”.
               Čestitke Svetog Oca su u tom slučaju razumljive. Ali postoji
             još jedna priča o “Te Deumu” koja je još više poučna:
               Posle iskrcavanja saveznika, grad Ren (Rennes) je mnogo po -
             stradao u borbama koje su usledile i mnogo stanovnika je pogi-
             nulo jer je starešina nemačkog garnizona odbio da ih evakuiše.
             Po zauzeću grada, tradicionalni “Te Deum” je trebao biti odslu-
             žen, ali je nadbiskup i primas Bretanje, monsinjor Roke (Roqu -
             es), odbio, ne samo da ga on održi nego i da dozvoli da se održi
             u  njegovoj  katedrali.  Zahvaliti  Nebu  za  oslobođenje  njegovog
             grada bi bila nedopustiva sablazan u očima ovog velikodostojni-
             ka.  Zbog  ovakvog  stava,  francuske  vlasti  su  ga  stavile  u  kućni
             prit vor.
               Takva odanost “pontifskoj misli” je zahtevala odgovarajuću
             nagradu. Ona je uskoro i stigla iz Rima, u vidu kardinalskog šeši-
             ra.
               Možemo  kriviti  pokojnog  papu  Pija  XII  za  mnogo  toga,  ali
             moramo priznati da se uvek “starao o svojima”. Laskavo pismo
             kardinalu  Suhardu,  istaknutom  kolaboracionisti,  kardinalski
             pur purni ogrtač za monsinjora Rokea, heroja… nemačkog otpo-
             ra: ovaj “veliki papa” je nagrađivao strogo po zaslugama.
               Naravno, imao je takvo okruženje koje je moglo da ga mudro
             posavetuje: dvojicu nemačkih jezuita, R. P. Lajbera (Leiber) i R.
             P. Hentriha (Hentrich), “njegovih ličnih sekretara i miljenika”. 105
             Njegov ispovedilac je bio nemački jezuita Bea. Sestra Paskvalina
             (Pasqualina), nemačka redovnica, je bila njegova domaćica i što
             je najvažnije, kuvala za njega. Čak je i kanarinac, koji se odazivao
             na slatko ime “Dumpfaf”, stigao s one strane Rajne.
               Ali zar nije Vrhovni Pontif rekao Ribentropu, pošto je Hitler
             napao  Poljsku,  da  će  “uvek  imati  posebnu  naklonost  prema
             Nemačkoj”? 106




                                                                       191
   187   188   189   190   191   192   193   194   195   196   197