Page 223 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 223

“Ovo smo čuli i pre, ali u sažetijem obliku: ‘Gott mit uns’ –
             ‘Bog  je  uz  nas’  (krilatica  ispisana  na  kopči  opasača  nemačkih
             vojnika u ratu 1914-1918).
               Podsećanje  dr.  Adenauera  na  zadatak  dodeljen  nemačkom
             narodu pronalazi svoje nadahnuće u sličnoj izjavi prethodnog
             pontifa.  Stoga  nam  je  dozvoljeno  da  pretpostavimo  da  ako  je
             Adenauer dao ovu izjavu u sadašnjim okolnostima, to je zbog
             toga što je mislio da su njegovi slušaoci spremni da ga čuju”. 152
               U stvari, čovek bi morao biti izuzetno naivan i bez ikakvog
             znanja o osnovama diplomatije pa da pomisli da ova”neočeki-
             vana” izjava nije bila deo programa. Kladimo se takođe da nije
             bacila nikakvu senku na “dugotrajni razgovor koji je g. Adenauer
             imao s kardinalom Tardinijem, državnim sekretarom Svete Sto -
             lice, tokom svečanog ručka u nemačkoj ambasadi”. 153
               Spektakularno mešanje Svetog Ureda u međunarodnu politi-
             ku, izraženo preko kardinala Otavianija, zapanjilo je čak i katoli-
             ke  koji  su  se  već  navikli  na  uplitanje  Rimske  Crkve  u  poslove
             države. Rim je toga bio svestan. Ali nastavak hladnog rata je bio
             toliko bitan za političku moć Vatikana, pa i njegove finansijske
             prilike, da nije oklevao da ponovi takav politički stav, iako je i
             prvi put to bilo loše primljeno.
               Poseta g. Hruščova Francuskoj, u martu 1960. bila je još jedna
             prilika za to. Dižon je bio jedan od gradova koje je sovjetski vođa
             trebao da poseti. Kao i sve njegove kolege na takvom položaju,
             gradonačelnik  Dižona  je  morao  ljubazno  da  dočeka  gosta
             Francuske Republike. Glavni grad Burgundije je imao svešteno
             lice za gradonačelnika, kanonika Kira.
               Prema crkvenom zakonu, Sveta Stolica je morala dati svoju
             saglasnost da bi ovaj sveštenik prihvatio položaj gradonačelnika
             –  zajedno  sa  svim  dužnostima  i  obavezama.  Međutim,  njegov
             biskup mu je zabranio da primi g. Hruščova. Tom prilikom, gra-
             donačelnički pojas morao je ustupiti mesto mantiji.
               Stoga, gosta je sačekao pomoćnik umesto odsutnog gradona-
             čelnika. Ali prezir s kojim se Crkva ponela prema svetovnim vlas -
             tima  tom  prilikom  izazvao  je  najoštrije  osude,  30.  marta.  “Le
             Mon de” je napisao:


             222
   218   219   220   221   222   223   224   225   226   227   228