Page 227 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 227

Opasna po svoje neprijatelje, odnosno one koji se protive Va -
             tikanu, ova dvolična crkveno-politička organizacija, je još smr-
             tonosnija po svoje prijatelje. S malo opreza, možemo izbeći ne -
             poštene udarce, ali njeni zagrljaji su smrtonosni.
               Na tu temu, g. T. Jung je napisao, 1874. sledeće reči koje nisu
             zastarele: “Snaga Francuske je u obrnutoj srazmeri sa stepenom
             njene poslušnosti Rimskoj Kuriji”. 1
               A od novijeg autora: M. Josif  Hours (Joseph Hours), kada je
             proučavao posledice naše veoma relativne “neposlušnosti”, na -
             pisao je:
               “Oko  toga  nema  sumnje;  bilo  gde  na  kontinentu  (i  možda,
             danas, na celom svetu), kad god se Crkva bavila politikom, teži-
             la je da postane anti-francuska”. 2
               Pravilno  zapažanje,  iako  je  reč  “težila”  dosta  slaba.  Zaklju -
             čićemo da bi izraz “bilo joj je zapoveđeno” više odgovarao.
               Zar se nije bolje izložiti neprijateljstvu, nego doći do zaključ -
             ka,  do  kojeg  je  došao  pukovnik  Bek,  bivši  ministar  inostranih
             poslova izrazito katoličke Poljske. 2a
                “Vatikan je jedan od glavnih krivaca za tragediju moje zem-
             lje. Prekasno sam shvatio da smo vodili našu spoljnu politiku is -
             ključivo u interesu Katoličke Crkve”.
               Štaviše, sudbina katoličkog carstva Habzburga nije bila oh -
             rab rujuća; što se tiče Nemačke, koja je zauzimala posebno mes -
             to u srcima papa, a posebno pape Pija XII, ona nije mogla biti
             zadovoljna zbog svih milosti kojima su je Njihove Svetosti oba-
             sipale, a koje je skupo platila.
               U stvari, pitamo se da li je Rimska Crkva išta dobila od svoje
             ludačke težnje da vlada svetom, težnje koju su, najviše od svih, u
             životu održavali jezuiti. Tokom četiri veka u kojima su ovi huška-
             či širili sukobe i mržnju, pokolj i uništenje u Evropi, od Tri de -
             setogodišnjeg rata do Hitlerovog krstaškog pohoda, da li je Crkva
             stekla dobit, ili pretrpela gubitak?
               Odgovor je lak: jasan i neosporan ishod je neprekidno slab-
             ljenje “baštine Svetog Petra” – tužan kraj tolikim zločinima!
               Da li je jezuitski uticaj postigao bolje rezultate unutar samog
             Vatikana? Sumnjamo.
               Katolički autor navodi:
             226
   222   223   224   225   226   227   228   229   230   231   232