Page 227 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 227
Opasna po svoje neprijatelje, odnosno one koji se protive Va -
tikanu, ova dvolična crkveno-politička organizacija, je još smr-
tonosnija po svoje prijatelje. S malo opreza, možemo izbeći ne -
poštene udarce, ali njeni zagrljaji su smrtonosni.
Na tu temu, g. T. Jung je napisao, 1874. sledeće reči koje nisu
zastarele: “Snaga Francuske je u obrnutoj srazmeri sa stepenom
njene poslušnosti Rimskoj Kuriji”. 1
A od novijeg autora: M. Josif Hours (Joseph Hours), kada je
proučavao posledice naše veoma relativne “neposlušnosti”, na -
pisao je:
“Oko toga nema sumnje; bilo gde na kontinentu (i možda,
danas, na celom svetu), kad god se Crkva bavila politikom, teži-
la je da postane anti-francuska”. 2
Pravilno zapažanje, iako je reč “težila” dosta slaba. Zaklju -
čićemo da bi izraz “bilo joj je zapoveđeno” više odgovarao.
Zar se nije bolje izložiti neprijateljstvu, nego doći do zaključ -
ka, do kojeg je došao pukovnik Bek, bivši ministar inostranih
poslova izrazito katoličke Poljske. 2a
“Vatikan je jedan od glavnih krivaca za tragediju moje zem-
lje. Prekasno sam shvatio da smo vodili našu spoljnu politiku is -
ključivo u interesu Katoličke Crkve”.
Štaviše, sudbina katoličkog carstva Habzburga nije bila oh -
rab rujuća; što se tiče Nemačke, koja je zauzimala posebno mes -
to u srcima papa, a posebno pape Pija XII, ona nije mogla biti
zadovoljna zbog svih milosti kojima su je Njihove Svetosti oba-
sipale, a koje je skupo platila.
U stvari, pitamo se da li je Rimska Crkva išta dobila od svoje
ludačke težnje da vlada svetom, težnje koju su, najviše od svih, u
životu održavali jezuiti. Tokom četiri veka u kojima su ovi huška-
či širili sukobe i mržnju, pokolj i uništenje u Evropi, od Tri de -
setogodišnjeg rata do Hitlerovog krstaškog pohoda, da li je Crkva
stekla dobit, ili pretrpela gubitak?
Odgovor je lak: jasan i neosporan ishod je neprekidno slab-
ljenje “baštine Svetog Petra” – tužan kraj tolikim zločinima!
Da li je jezuitski uticaj postigao bolje rezultate unutar samog
Vatikana? Sumnjamo.
Katolički autor navodi:
226