Page 26 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 26

Na  prvi  pogled,  ova  dijagnoza  izgleda  teško  primenljiva  na
             osnivača takvog aktivnog reda, kao i na druge „velike mistike“ i
             tvorce religijskih društava, koji su imali očigledno velike sposob-
             nosti za organizaciju. Ali nalazimo da svi oni nisu mogli da se
             odupru svojoj burnoj mašti i, za njih, nemoguće postaje mogu-
             će.
               Evo šta isti autor kaže na ovu temu: „Želim da skrenem paž-
             nju na očigledan ishod upražnjavanja misticizma od strane ne -
             koga ko poseduje odličnu inteligenciju. Slab um koji se predaje
             misticizmu je na opasnom tlu, dok inteligentan mistik predstav-
             lja mnogo veću opasnost, jer njegov intelekt radi na širi i dublji
             način...  Kada  mit  nadvlada  stvarnost  u  aktivnoj  inteligenciji,
             postaje  čisti  fanatizam;  infekcija  uma  koji  pati  od  delimičnog
             uvećanja ili izobličenja.“ 5
               Ignacije Lojola je bio prvoklasni primer tog „aktivnog misti -
             ciz ma“ i „izobličenja uma“. Ipak, preobraženje gospodina-ratni-
             ka u „generala“ najratobornijeg reda u rimskoj crkvi je bila vrlo
             spora; bilo je dosta kolebljivih koraka pre nego što je otkrio svoj
             pravi poziv. Naša namera nije da ga pratimo kroz sve te različite
             stadijume. Hajde da se prisetimo glavnih tačaka: u proleće 1522,
             napustio je pradedovski zamak, imajući na umu da postane sve-
             tac sličan onima o čijim je prosvetiteljskim podvizima čitao u toj
             velikoj „gotskoj“ knjizi. Osim toga, nije li mu se Bogorodica lično
             prikazala jedne noći, držeći u svojim rukama dete Isusa?  Nakon
             temeljne ispovesti u manastiru Monserat (Montserrat), planirao
             je da ode u Jerusalim. Kuga je harala Barselonom, i kako je sav
             pomorski saobraćaj zaustavljen, morao je da ostane u Manresi
             skoro  godinu  dana.  Tamo  je  provodio  vreme  u  molitvama,
             dugim postovima, bičujući sebe, vežbajući sve oblike samokaž-
             njavanja,  i  uvek  se  pojavljujući  pred  „sudom  za  kajanje“,  bez
             obzira što je njegovo ispovedanje u Monseratu navodno trajalo
             čitava tri dana; takva temeljna ispovest bi bila dovoljna manje
             savesnom  grešniku.  Sve  ovo  sasvim  jasno  prikazuje  nervno  i
             mentalno stanje ovog čoveka. Konačno, oslobodivši se ove opse-
             sije greha, odlukom da je to samo bio Sotonin trik, posvetio se
             potpuno raznolikim i izobilnim vizijama koje su proganjale nje-
             gov grozničavi um.
                                                                        25
   21   22   23   24   25   26   27   28   29   30   31