Page 28 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

takođe iz uverenja, koje im je dobro usađeno indoktrinacijom.
Od početka je srednjovekovni misticizam preovladavao Isusov -
skim Društvom; on je i dalje veliki animator, uprkos svojim
novopreuzetim svetovnim, intelektualnim i učenim aspektima.
Njihov glavni aksiom je: „Sve stvari svim ljudima“. Umetnost,
književnost, nauka, pa čak i filozofija su bila samo sredstva ili
mreže za hvatanje duša, kao lako oproštenje garantovano od
strane njenih promotera, čija je labavost bila tako često kritiko-
vana. Za ovaj Red, ne postoji oblast gde se na ljudskoj slabosti ne
može raditi, kako bi se duh i volja podstakli da se predaju i vrate
u jednu detinjastu i mirnu pobožnost. Oni rade da uspostave
„carstvo Božije“ prema njihovim idealima: veliko stado ispod
žezla „Svetog Oca“. Činjenica da učeni ljudi mogu imati takve
zaostale ideale izgleda vrlo čudno, iako je to neosporno i potvr-
đuje često zanemarivanu činjenicu: preuzvišenost osećaja u
životu duha. Uostalom, Kant je rekao da je svaka filozofija samo
izraz filozofove ćudi i karaktera.
Nezavisno od pojedinačnih metoda, jezuitski „tempera-
ment“ izgleda manje ili više nepromenljiv među njima. „Meša-
vina pobožnosti i diplomatije, asketizma i svetovne mudrosti,
misticizma i hladne računice; kakav je bio Lojolin karakter, takav
je i zaštitni znak ovog Reda.“ 9
Na prvom mestu, svaki jezuita bira ovaj posebni Red zbog
svojih prirodnih sklonosti; ali on stvarno postaje Lojolin „sin“
nakon strogih testova i sistematskog uvežbavanja koje traje ne
manje od četrnaest godina.
Na taj način, paradoks ovog Reda se nastavlja četiri stotine
godina: Red koji nastoji da bude „intelektualni“, istovremeno je
uvek bio, unutar rimske crkve i društva, šampion najstrožije
naklonosti.

27