Page 27 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 27

„Zbog vizije je“, kaže H. Bohmer (Boehmer), „opet počeo da
             jede meso; to je čitav niz vizija koje su mu otkrile misterije kato-
             ličke  dogme  i  pomogle  mu  da  je  zaista  živi:  na  taj  način,  on
             meditira  o  Trojstvu  pod  obrisom  muzičkog  instrumenta  sa  tri
             žice; misterija stvaranja sveta kroz ‘nešto’ magličasto i svetlo što
             izlazi  iz  sunčevog  zraka;  čudesan  silazak  Hrista  na  euharistiju
             dok bljesci svetla prodiru u svetu vodicu, koju je sveštenik držao
             prilikom molitve; ljudska priroda Hrista i sveta Devica u obliku
             zaslepljujućeg belog tela; i konačno Sotona zmijolik i treperavog
             oblika sličnog gomili blistavih očiju.“ Nije li ovo početak dobro
                                                6
             znanog jezuitskog simbolizma?
               Gospodin Bohmer dodaje da mu je otkriveno dublje značenje
             dogmi, kao posebna usluga sa visine, putem natprirodnih intui-
             cija.  „Mnoge  misterije  Vere  i  nauke  su  mu  odjednom  postale
             jasne i kasnije je tvrdio da je naučio više u tim kratkim trenuci-
             ma  nego  tokom  svih  proučavanja;  ipak,  nikad  nije  mogao  da
             objasni šta su bile te misterije koje su mu se odjednom razjasni-
             le. Ostalo mu je samo maglovito prisećanje, osećaj nečeg čudes-
             nog jer je, tog trenutka postao ‘drugi čovek sa drugom pame-
             ću’.“ 7
               Sve ovo može biti rezultat nervnog poremećaja i može se poi-
             stovetiti sa onim što se događa pušačima opijuma i konzumen-
             tima hašiša: to povećanje ili proširenje ega, ta iluzija nadvlada-
             vanja realnosti, blješteća senzacija iza koje ostaje samo ošamu-
             ćeno prisećanje.
               Blažene vizije i prosvećenja su bili stalni pratioci ovog misti-
             ka tokom njegovog života.
               „Nikad nije sumnjao u stvarnost ovih otkrivenja. Gonio je So -
             tonu štapom kao besnog psa; pričao je sa Svetim Duhom; tražio
             je dozvolu od Boga, Trojstva i Bogorodice za sve njegove projek-
             te i lio bi suze radosnice kada su mu se pokazali. U ovim prilika-
             ma imao je osećaj nebeske blaženosti; raj mu je bio otvoren, i
             Bog mu je bio vidljiv i pojmljiv.” 8
               Nije li ovo savršen slučaj osobe koja halucinira? Biće to isti
             pojmljivi i vidljivi Bog koji će Lojolini duhovni sinovi konstantno
             nuditi svetu – ne samo iz političkih razloga, oslanjanjem i laska-
             njem  duboko  ukorenjenoj  čovekovoj  težnji  ka  idolatriji  –  već
             26
   22   23   24   25   26   27   28   29   30   31   32