Page 74 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

‘crvena’ deca Paragvaja nisu znala za drugi autoritet osim dobrih
sveštenika. Čak ni ne sumnjaju da je možda kralj Španije u stva-
ri njihov vladar.“ 8
Nije li ovo slika, donekle, karikatura savršenog teokratskog
društva?
Ali hajde da vidimo kako se to odrazilo na umni i moralni
napredak vazala tog sistema, ovih „jadnih nevinih ljudi“ kako ih
je zvao markiz de Loreto: „Velika prosvećenost misije je ništa
više do veštački proizvod staklene bašte, koji u sebi nosi seme
smrti. Zbog toga, uprkos svom uhodavanju i učenju, Gvaranin je
duboko u sebi ostao ono što jeste: lenji divljak, uskouman,
čulan, pohlepan i prost. Kako i sami oci kažu, on radi samo kad
oseća nadzornikov podstrek iza sebe. Čim su prepušteni sebi,
ravnodušni su prema činjenici da plod truli u polju, alat se kvari
i stado se rasipa; ako nije nadgledan kada radi u polju, može čak
i odjednom izjarmiti volove i iskasapiti ih na licu mesta, zapaliti
vatru sa drvima od pluga i, sa svojim drugovima, početi da jede
polupečeno meso sve dok ništa ne ostane. Zna da će dobiti 25
udaraca bičem zbog toga, ali takođe ga dobri oci nikad ne bi
ostavili da umre od gladi.“ 9
U nedavno objavljenoj knjizi možemo pročitati sledeći osvrt
na jezuitske kazne: „Krivac, obučen u odeću pokajnika, bio je
ispraćen do crkve gde je ispovedao svoju krivicu. Onda je biče-
van na javnom trgu prema kaznenom zakoniku... učinioci su
uvek trpeli ovu kaznu, ne samo bez mrmljanja, već sa zahvalnoš -
ću...“ „Krivac bi, nakon što je kažnjen i izmiren, poljubio ruku
onome ko ga je izudarao, govoreći: ‘Neka te Bog nagradi što si
me oslobodio, ovom lakom kaznom, večnog čemera koji mi je
pretio’.“ 10
Nakon čitanja ovoga, možemo shvatiti zaključak gospodina
H. Bohmera: „Moralni život Gvaranija se vrlo malo obogatio pod
disciplinom otaca. Postao je predan i sujeveran katolik koji vidi
čuda svuda i izgleda da uživa da se bičuje dok krv ne poteče;
naučio je da se pokorava i bio je vezan za dobre oce, koji su tako
dobro brinuli o njemu, sa dečijom zahvalnošću koja, iako nije
bila vrlo duboka, bila je uporna. Ovi ne baš dobri rezultati doka-
zuju da je bilo nekog važnog propusta u obrazovnim metodama
73