Page 79 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

tu. Obožavanje Marije je bilo osnova njegovih verskih privrže-
nosti i on ga je preneo na Red. Ovo obožavanje se toliko razvilo
da se često govorilo, sa dobrim razlogom, da je to prava vera
jezuita.“ 4
Ovo nije napisao protestant, već J. Huber, profesor katoličke
teologije.
Sam Lojola je bio ubeđen da ga je Devica inspirisala kad je
pisao svoje „Vežbe“. Ovaj jezuita je imao viziju Marije kako
pokriva Društvo svojim plaštom kao simbol njene posebne zaš -
tite. Još jedan, Rodrigo de Goja (Rodrigue de Gois), je bio toliko
zanet njenom neizrecivom lepotom da je viđen kako jedri kroz
vazduh. Početnika u ovom Redu, koji je umro u Rimu 1581. godi-
ne, odbranila je Devica u njegovoj borbi protiv Đavoljih iskuše-
nja; da bi ga osnažila, davala mu je da okusi krv njenog Sina s
vremena na vreme i ‘utehu njenih grudi’.” 5
Učenje Dunsa Skota (Duns Scot) „Bezgrešno začeće“ je odu-
ševljeno prisvojio Red koji ga je uspešno pretvorio u dogmu
preko pape Pija IX 1854. godine.
„Erazmo Roterdamski (Erasmus) je satirično prikazao oboža-
vanje Marije u to vreme. Tokom četvrtog veka je izmišljena priča
o Loretovoj kući, koju su navodno doneli anđeli iz Izraela. Jezuiti
su prigrlili i branili ovu legendu. Kanizije (Canisius) je otišao
tako daleko da je izdavao pisma od same Marije i, zahvaljujući
Redu, veliko bogatstvo je počelo da se priliva u Loreto (Loretto)
(kao i u Lurd (Lourdes), Fatimu, itd...).”
„Jezuiti su obelodanili razne relikvije Majke Božije. Kada su
ušli u crkvu Svetog Mihaila (Saint-Michael) u Minhenu, ponudi-
li su vernicima za poklon prave delove Marijinog vela, nekoliko
pramenova njene kose i deliće njenog češlja; ustanovili su pose-
ban kult, posvećen obožavanju ovih stvari...“
„Ovo obožavanje se izopačilo u neobuzdane i čulne manife-
stacije, posebno u himnama posvećenim Devici od oca Žaka
Pontanusa (Jacques Pontanus). Pesnik nije poznavao ništa lepše
od Marijinih grudi, ništa slađe od njenog mleka i ništa zanosnije
od njenog trbuha.“ 6
Mogli bismo umnožavati ove citate u nedogled. Ignacije je
hteo da njegovi učenici imaju „opipljivu“, ili čak čulnu pobož-
78