Page 75 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

otaca. Koji je to propust bio? Činjenica da nikad nisu pokušali da
razviju, u svojoj ‘crvenoj’ deci, stvaralačke sposobnosti, potrebu
za aktivnošću, osećaj odgovornosti; sami su izmislili igre i rek -
reaciju za svoje hrišćane, mislili su za njih umesto da ih ohrabre
da misle za sebe; samo su potčinili one koji su bili pod njihovom
brigom mehaničkom ‘uključivanju’ umesto da ih obrazuju.“ 11
Kako je i moglo biti drugačije kada su i sami prošli kroz lom-
ljenje volje koje je trajalo četrnaest godina? Jesu li išli da uče
Gvaranije i svoje bele učenike da „misle svojom glavom“, kada je
to i njima samima bilo apsolutno zabranjeno?
Nije jezuita iz starih vremena, već savremenik koji piše: „On
(jezuita) neće zaboraviti da je karakteristično svojstvo Društva
totalna pokornost akcije, volje, pa čak i rasuđivanja... Svi pret -
pos tavljeni su na isti način podređeni višima od sebe i ocu
Generalu koji je potpuno pokoran Svetom Ocu... Poredak je
tako ustrojen da učini autoritet Svete Stolice univerzalno efikas -
nim i sveti Ignacije Lojola je bio siguran da će u budućnosti uče-
nje i obrazovanje vratiti razbijenu Evropu katoličkom jedin-
stvu“.
Sa nadom „reformisanja sveta“, napisao je otac Bonhor (Bon -
hours), „je naročito prigrlio ovaj put: učenje omladine...“ 12
Obrazovanje paragvajskih starosedelaca je urađeno po istim
principima koje su oci primenjivali, koje sada primenjuju i koje
će primenjivati na svakome i svugde; njihova namera, koju je
osudio gospodin Bohmer, ali koja je ideal u očima ovih fanatika:
odricanje od ličnog rasuđivanja i inicijative, slepa pokornost
nadređenima. Nije li to ta „visina slobode“, „oslobođenje od
sopstvenih okova“ koje je hvalio R. P. Roket i koje smo ranije
pominjali?
U stvari, dobri Gvaraniji su bili „oslobođeni“ tako dobro,
ovom je zu itskom metodom više od sto pedeset godina da, kada
su njihovi gospodari otišli tokom 18. veka, oni su se vratili u
svoje šume i svojim drevnim običajima kao da se ništa nije dogo-
dilo.

74