Page 57 - Emir Kusturica - Sto jada

избјегне метак и сигурну смрт. Стигао је да магарца увуче у шталу, а мањерке из којих се
просипало млијеко док је трчао, зачас је допремио у кухињу и ставио кувару на сто. Снажну
пуцњаву кувар је дочекао под столом.
- Неће те метак, Бог те чува!

- У мом селу кажу да Бог није ћорава мачка, зна шта ради... Какву сам жену срео!
- Гдје?
- У селу гдје купујем млијеко.
- Знам, то је Загина невјеста. Само, џаба јој љепота! Остариће у чекању младожење!
- Можда га и не дочека.
- Не играј се, тај је опасан ко змија! - кувар је само слегнуо раменима, а Коста је хтио да
га одобровољи видјевши колико је уплашен.

- Буди мудар као змија и питом као голуб, кажу јеванђеља - рекао је поп који је поред
свештеничке дужности у селу био и кувар.
- Џаба ти јеванђеља, треба да видиш шта дјеца раде на тргу - рече јајоглави војник гулећи
кромпир.
- Шта раде?
- Уче змије да пуше!

- Змије пуше цигарете?!
Њих тројица се извукоше из кухиње и заклоњеном страном села брзо су стигли на ћошак
одакле се видио мали сеоски трг. Ту су дјечаци и дјевојчице проводили слободно вријеме, а
то је значило читав дан, пошто школа није радила због рата. Из џепа капута, плавушан
наслоњен на стабло, извадио је шарку држећи је за врат. Она је кривудала репом, а он је из
уста узео упаљену цигару и ставио је у гркљан змији. Све је то протицало уз дивљење
дјевојчица које су са помијешаним осјећањем страха и задовољства гледале шта ради

плавушан. Сви су се изненадили када је друга змија надута од дима и не могавши да испусти
дим цигарете, пукла као петарда.
- Што ово раде?
- Дјеца ко дјеца, играју се, шта ће друго!
- Шта им је змија крива? - питао је простодушни помоћник.
- Због ње нас је Бог истјеро из раја!

- Али ни она није остала у рају - Коста је говорио као његов дјед.
- Тако је! Пошла је с нама!
- Нису наши рачуни с њом чисти, чим их дјеца малтретирају!
Под утиском раја и пакла, али и питања гдје ће он завршити када за то дође вријеме,
Коста се упути својој кући.
- Има ли реалне шансе да стигнем до раја? - питао се када му снајперски метак
прозвижда крај главе.

Само што је Коста промолио главу иза ћошка одакле је хтио да скрене према кући, метак
му за један милиметар промаши главу, али му закачи ухо! Пао је и онда се четвороношке
вратио назад да покупи ухо са земље. Увукао се у кућу пузећи. У замраченој соби
одгоријевала је ватра, а он је узео чист пешкир и замотао остатак уха.
У ноћи је гледао како кроз његов прозор бљешти свјетлост граната и био срећан када би
повремено пред његове очи са новим детонацијама стизала кршна љепотица која музе краву.

Он жмири, а она гледа и својим осмијехом грије га у души, али и храбри, растјерује страх,
игра се с њим као што вјетар прашину витла и носи. Сваки пут када би граната освијетлила