Page 128 - Ilijada
P. 128

Homer: Ilijada



                              "I te kako bi taj izgubio srce i život
                              Argejskim rukama ubit u zemlji očinskoj svojoj,
         360                  Ali je otac moj goropadan u srcu strašnom,
                              Silnik i nepravednik i želja mojih razbijač!
                              Više se ne sjeća tog, da mu sina veoma često
                              Izbavljah, poslovima Euristej kad mučaše njega;
                              Sin mu je plačući gledo k nebesima, i Zeus je mene
         365                  K njemu s nebesa slao, da njemu pomognem u zlu.
                              A da sam znala to u duši pametnoj svojoj,
                              Kad je Euristej onog ključaru slao Aidu,
                              Da mu iz Ereba psa Aida mrskog donese,
                              Ne bi izišao nikad iz r'jeke strmene Stiške!
                                                                       23
         370                  Al' Zeus mrzi sad na me i Tetidi izvrši volju,
                              Koja mu podbradak hvati i koljena poljubi moleć,
                              Da on gradobiju silnog Ahileja proslavi slavom.
                              Ali će opet meni govorit "sjajnooka, mila".
                                                                       24
                              Nego deder nam sad kopitonoge konje upregni,
         375                  Da bih otišla ja egidonoše Zeusa u dvore;
                              Ja ću se oružjem u rat oružat i vidjeti hoću,
                              Da l' će se Prijamov sin sjajnošljemac Hektor veselit
                              Spazivši gdje smo se mi u redovima bojnima našle;
                              Doista gdjekoji ptice Trojanac će nasitit i pse
         380                  Salom i mesom svojim, kad padne kod ahejskih lađa!
                                 Tako joj reče, i nju bjeloruka posluša Hera,
                              I kći velikog Krona prečestita boginja Hera
                              Ode i upregne konje, što načelak zlatni imadu.
                              Kći egidonoše Zeusa Atena onda u domu
         385                  Očevu svuče plašt, odijelo šareno svoje
                              (Taj je načinila plašt, izradila rukama sama);
                              Tad crnooblačnog Zeusa navuče košulju na se,
                              Pa se u suzni boj naoruža oružjem ona.
                              U kola stupi tada u plamena i uzme koplje
         390                  Veliko, teško i čvrsto, - junaka redove bije
                              Njime, na koje se kći silnovitog naljuti oca.
                              Hera ošine bičem brzonoge konje, - i sama
                              Nebeska pred njima vrata zaškripe, na koja su Hore
                              Pazile; njima je nebo i široki povjeren Olimp,
         395                  Gusti nek skidaju oblak i opet ga meću na njega.
                              Boginje konje obodu i putem pognaju time.
                                 Otac kad opazi Zeus to sa Ide, ljutit veoma
                              Pošalje Iridu brzu zlatokrilu, javit nek ode:
                              "Odlazi, Irido brza, okrenut ih gledaj nek meni
         400                  Ne idu sada nasuprot, jer boj ćemo zavrći zao.
                              Ja ću ti ovo reći, i tako će doista biti:

               23  363-369. Ovdje je govor o Heraklu; kako je Heraklo donio iz podzemnog svijeta psa Kerbera (ovo
               ime ne nalazi se u Homera), o tom se govori u Odiseji, pjev. 11., st. 620-626.
               24  373. tj. kad me bude trebao.


                                                                                                       128
   123   124   125   126   127   128   129   130   131   132   133