Page 211 - Odiseja

Homer: Odiseja

16
»Doista ti se za mène, Antìnoje, brineš ko otac
Za sina svog, kad r'ječju tuđinca silovitom goniš
Iz kuće tê, al' ne dao bog izvršit se tome!
400 Uzmi i podaj mu što, ne zavidim, ta još i velim.
Ne boj se stoga ništa ni matere moje nit' kojeg
Sluge, što ih u domu božanskog Odiseja ima
Ali misao takva u grudima tvojima nije,
Jer sam izjedati voliš no kome drugome dati!«

b. Antinoj zlostavi Odiseja. 405—491.

405 Njemu odgovori na to Antinoje ì reknē ovo:
»Što si, Telemaše, reko goropadan i oholòrek?
Kȍliko dajem mu ja, tolìkō da dade mu svaki,
Tri bi ga mjeseca ova odbijala kuća od sèbe.«
Reče i podnožje digne i pokaže, što je pod stolom
410 Stajalo, na kom je držo pri gozbi bijele noge.
À drugī svak Odiseju dâ i napune mesom
I hljebom njegovu torbu, te na prag htjede otíći
Opet Odisej da kuša, što dadoše njemu Ahejci,
Ali k Antinoju stupi i riječ mu prozbori ovu:
415 »Daj mi, o ljubazniče, jer ne mislim, da si od sviju
Najgori Àhejācā, već najbolji; kralju si sličan.
Zato je pravo, da jȍš mi i vȉšē od drugih dadeš
Hljeba, a ja ću tebe po zemlji beskrajnoj slavit
I ja sam nekad bogat u obilnoj živio kući,
420 Živio među ljudma, i prosjaku d'jelio često,
Kakav je godijer bio, i što god je trebalo njemu.
Hiljadne imo sam sluge, a ì drugōg imo sam svega,
Uza što dobro žive i obilni zovu se ljudi.
Ali me pogubi Zeus Kronìōn, — jer htio je tako, —
425 Te se s hajducima združih, skitačima svjetskim, da na put
Daleki pođem s njima u Egipat na propast svoju.
Ja u Egiptu lađe uzvìjenē nȁ oba kraja
Ustavim, onda svojim drugòvima milima rečem,
Neka kod lađa budu i neka na lađe paze,
430 I razgledače pošljem, da idu zemlju uhodit,
Al' njih obuzme bijes, i dadu se srcu zavèsti
I uzmu Egipćanma da plijene prekrasna polja,
Uzmu im ludu djecu i žene grabit, a ljude
Stanu ubijat, al' glâs se po gradu raziđe brzo.
435 A kad se začuje to u gradu, ȕ osvīt zore,
Dođu, i polje puno pješákā bude i kôlā,
Oružjem zȁblistā polje, i društvo mi ȕ bježān ružnu
Nagna gromovni Zeus, te nitko ne smjedne od njih
Dočekat junački one, jer zla ih opkole odsvud.
440 Tada mi oštrom mjeđu drugóvā ubiju mnogo,
Neke odvèdū žive, da pòd silu robuju njima;

16 397. »ko otac« — to je fina ironija jer Antinoje želi uzeti njegov majku Penelopu za ženu.

211