Page 23 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

остарели Карађоз је извео један од својих подвига из младих
година.
Једног јутра, док је глава те породице, престарели, сип-
љиви и прегојени Киркор седео у авлији, на малој клупици, у
једној удубини хапсанског зида, одједном се појавио управник
и сео поред њега на клупицу на којој је једва било места за
једног. Не говорећи ништа, он је целом својом тежином све
више притискивао уза зид Киркора који је и иначе тешко
дисао. Кад га је сасвим сатерао у камени угао, рекао му је
тихим али страшним гласом, без увода:
– Слушај, ствар је крупна (царско је у питању!) и има да
се реши одмах, јер ће високи чиновници, невини људи, погу-
бити главе због вас. Ти си Јерменин, значи лукав и проницљив,
а ја вредим бар за три Јерменина. Па хајде да нас четворица
тражимо излаз из ове запетљане и врло опасне гужве. Оно
неколико ухваћених крадљиваца људи су од ништа. Они штету
накнадити не могу. Платиће главом. Али ви сте јатаци. Купо-
вали сте крадено будзашто. Још можете спасти главе и откупи-
ти се. Знам да ти ниси крив, него неко од твојих. Али доклегод
се покрадено не нађе и не врати у царску азну, ти си тај. Него
хајде да то учинимо, јер иначе, дина ми и амана, спашће то
месо са тебе у мукама и неће га остати ни онолико колико га
има на дечаку од десет година.
Стари Јерменин, притешњен, није могао да ухвати даха
ни да каже реч. Карађоз му је шапатом говорио даље. Прво је
рекао огромну суму коју породица треба да плати држави. Од
те бројке трговцу се замрачио вид и јавио ропац у грлу. Али
Карађоз га је и даље притискивао уза зид.
– Ништа, ништа. Штета је сигурно велика, ако није и већа
од тога, а то је отприлике четвртина целокупног покретног
иметка. Како ви о своме иметку дајете увек лажне податке,
бар за четири пута мање него што јесте, то је у ствари само
шеснаестина. Послушај ме и врати. Тако ствар може да легне.
А не вратиш ли...
Карађоз је тада изнео трговцу, који га је слушао склоп-
љених очију и убрзана даха, цео свој ђаволски план.
23