Page 27 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

А свакако су тражили од њега да не пуши у мраку јер то прив-
лачи нежељене госте.
Па ипак, после неколико дана добили су госта који се
одмах претворио у суседа. Нашао се још неко кога је приву-
као тај угао уредних, мирних и повучених људи »пролазника«.
Мислећи о њему, доцније, много пута, фра Петар није
могао никако да се тачно сети ни сата кад је дошао, ни како је
дошао, тражећи маломеста, ни шта је при том рекао.– Код
људи који нам постану блиски ми све те појединости првог
додира са њима обично заборављамо; изгледа нам као да смо
их вазда знали и као да су одувек са нама били. Од свега тога
у се-ћању искрсне понекад само нека неповезана слика.
У првом сутону над њим је нагнута силуета високог, пог-
нутог, на изглед младог човека са ћебетом преко једне и са
кожном торбом у другој руци. Брзи, коси погледи које су дво-
јица Бугара измењали прво између себе а затим обојица са
фра-Петром. Стреловит али недвосмислен израз негодовања,
опреза и одбојне солидарности: Турчин! Придошлица се смес-
тио без намештања, готово без покрета; дах му се није чуо. А
кад год би се те ноћи пробудио (нема тога ко се овде често и
много не буди), фра Петар би по нечем осетио да и »нови«
поред њега не спава.
Пробудивши се у свитање, фра Петар је при бледој свет-
лости зоре, која је тамо напољу морала бити раскошна, окре-
нуо поглед на десну страну, где је синоћ заноћио Турчин при-
дошлица. Прво што је угледао била је невелика, у жуту кожу
повезана књига. Јако и топло осећање радости прострујало му
је целим телом; нешто од изгубљеног, људског и правог света
који је остао далеко иза ових зидова, лепо али несигурно као
сновиђење. Трепнуо је очима, али књига је стајала на месту и
била заиста– књига. Тек тада јепошао даље погледом и видео
да је та књига на крилу човека који само напола лежи а напо-
ла седи, наслоњен на свој ковчежић. То је онај синоћњи.
Поред њега путничка торба од светле, рађене коже, под њим
мрко ћебе, сјајно и већ на поглед топло и меко као танко, ску-
поцено крзно. По свом пореклу и васпитању, у скученим гра-
27