Page 26 - Ivo Andrić - Prokleta avlija
P. 26

II

               Као  увек,  у  сваком  злу,  први  дани  у  Проклетој  авлији
          били су најгори и најтежи. Нарочито су ноћи биле неподнош-
          љиве. Да би се колико-толико заштитио од туча, свађа и руж-
          них ноћних призора, фра Петар је изабрао један забачен кут
          простране ћелије, иза великог проваљеног оџака, и ту се скло-
          нио са оно мало ствари што је понео са собом. Ту су већ била
          два грађанина из Бугарске, такође »пролазни« и предодређе-
          ни за прогонство. Фра-Петра су примили без много речи, али
          добро.  Свакако  су  били  задовољни  да  то  место  заузме  овај
          мирни грађански одевен човек из Босне о ком нису ништа дру-
          го знали ни питали, али су погађали даје »пролазни« као и они
          и да му је тешко као и њима у овој ружној и опасној гужви.
               Очигледно имућни људи, они су, колико се могло разаб-
          рати, били жртве неке побуне која је настала у њиховом крају
          због претераних пореза и намета и нечовечног њиховог начи-
          на утеривања. Више као нека врста талаца. Али о својој кри-
          вици нису говорили. Били су брижни иуплашени али на њихо-
          вим лицима није се ни то видело. Ништа. Све је у њима и на
          њима било од уздржаности и опреза. Увек опасани, обувени и
          потпуно одевени, како их позив на полазак не би затекао нес-
          премне. (Док ови цариградски ситни и крупни хапшеници сма-
          трају Проклету авлију као део свог живота, и тако се и пона-
          шају, дотле ова двојица стварно и не живе, него само ту бора-
          ве и трају, а  живот им  је  остао тамо у  Бугарској.  Сад  чекају
          решење. Живеће, ако им успе да се врате, а док су далеко од
          свога и својих, нема живота. И не треба им. Такви су сви »про-
          лазни«.) Из ћелије је излазио увек само један од њих двојице,
          и  то  само  ретко  и  на  који  тренутак,  док  би  други  остајао  на
          асури, поред ствари. Понајвише су седели или лежали, неми и
          без покрета. Поглед нису дизали без потребе. Јели су мало, па
          и  то  криомице,  и  пили  само  воду,  закрећући  се  и  при  том  у
          страну. Ни с ким нису разговарали и чудили се и тихо негодо-
          вали  што  фра  Петар  присуствује  у  дворишту  хапшеничким
          шалама и причањима, па и сам разговара са понеким од њих.
                                          26
   21   22   23   24   25   26   27   28   29   30   31