Page 31 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

И без речи они су се опростили као добри, стари позна-
ници.
Те ноћи фра Петар је дуго мислио о необичном Турчину.
Као и јесте Турчин, и није, али несрећан човек је сигурно. На
махове, кад би се занео у полусан, чинило му се да је ту поред
њега, будан али миран, са својом књигом и својим необичним,
финим стварима. У исто време осећао је јасно да је отишао,
да га нема. И било му је жао што је тако. А кад је успео да
заспи правим сном, који је код њега, док је трајао, увек био
дубок и тврд, без снова, без свести о себи и свету око себе,
потонули су у том сну и суседздесна и мисао на њега. Али чим
би се у току ноћи пробудио, јављало се у њему неко нејасно и
давнашње, али живо осећање дубоке жалости из младалачких
година, кад је морао да се растаје са добрим друговима и да
остане са равнодушним туђим светом са којим се по дужности
живи и ради. А кад је свануло, то ноћно таласање снова и при-
вида престало је, и на белом дану остала је проста истина:
суседа заиста није било. Празно место десно од себе осећао је
као нелагодност и нарочиту муку у овом животу пуном ситних
и крупних мука и нелагодности. Лево од њега била су два
трговца, ћутљиви и увек на полазак спремни људи.
Тек што се разданило, то празно место је попуњено. Зау-
зео га је мршав, танак човек, необријан и сав запуштен, црне,
коврџаве косе. Извињавао се говорећи брзо и много. Не би
хтео ником да смета, каже, али не може да издржи непријат-
ност оних међу којима је досад лежао, и присиљен је да пот-
ражи мирније место, међу бољим људима. Спустио је свој
зембиљ од плетеног рогоза и нешто танка и стара одела, и нас-
тавио да говори.
Опширни и церемониозни уводи нису овде у обичају, али
овај је говорио о свему, одмах, као да је међу старим сигур-
ним познаницима. И видело се да говори више због себе, што
не може друкчије, него због оног што говори и оних којима
говори.
Двојица трговаца још су се више повукли у се избили
један уз другог. Али фра Петар је и слушао и гледао овог нео-
31