Page 71 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

VIII

После два-три дана било је јасно да га неће испитивати
због дугих разговора са Ћамилом. Значи даје све свршено и–
покопано. Нестало је страха и ишчекивања, али није било ни
лепше ни лакше. Напротив. Почело је време без Ћамила. Не
заборавља га, али осећа у себи да му се више не нада.
Још је права летња врелина. У Авлији све као и увек. Јед-
не пуштају, други долазе на њихово место, а то се и не приме-
чује. Сви су споредни и неважни. Авлија живи сама за себе, са
стотину промена, и увек иста.
Сваког јутра окупљају се у сенци исти или слични живи
кругови хапшеника. Фра Петар застане код првог, »комшиј-
ског« круга. Ту је све исто. Заим се жени и разводи још увек
све са новим нежним женама, и увек га једни грубо утерују у
лаж а други слушају. Он је блед, зеленкаст и црн у лицу, као да
болује од жутице. А поглед му, без везе са оним што говори,
лута, јадан и луд од страха и скривене помисли на казну која
га чека, ако му се докаже оно за што га оптужују.И остали
причају о женама, само на други начин. Највише се чује онај
атлетски развијени човек са промуклим басовским гласом. Али
он је за тренутак ућуткан и слуша заједно са осталима како
постарији морнар прича о младој Гркињи која је послуживала
у њиховој крчми.
– Крупнијег и чвршћег женског тела нисам видео. Галија.
Носи груди пред собом као два јастука. Крећу се за њом оне
две пусте полутине; само мељу. Свак пружа руку и хвата где
може и колико може. Она се брани, брани је и газда, онај кре-
зуби Грк, али ко ће морнарима везати руке. Мало-мало па
уштину. И најпосле, морала је напустити службу. Тако бар газ-
да каже. А није, него је он, лисац, склонио у своју кућу и чува
за себе. Грде га морнари и уздишу: »Их, штета, онаква жена,
ко пласт!«– »Ко пласт, ко пласт!« каже Грк више за себе. »Али
да је онако продужио, да штипа ко стигне, шта би било? Слам-
ка по сламка, и пласт би разнели. Мангупи!«

71