Page 116 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 116
Za pisca
Za vreme koncerta ukazao mi se kameni most, presečen po polovini, a izlomljene strane
prekinutog luka bolno teže jedna ka drugoj, i poslednjim naporom pokazuju jedino
moguću liniju luka koji je nestao. To je vernost i uzvišena nepomirljivost lepote koja pored
sebe dopušta jednu jedinu mogućnost: nepostojanje.
*
Samo preboljene bolesti mogle su biti opisane i umetnički prikazane.
*
Jeste li kad mislili na priče koje niko ne zna, na događaje koji su zakopani, najpre u
ćutanju pa zatim u potpunom zaboravu? - Jer, istina je da ljudi vole i žele mnogo da
govore, ali je izvesno da ponekad mogu i moraju da ćute.
Najlepše i najstrašnije stvari ipak nisu nikad kazane.
*
Najveći efekat postizava se u poeziji kad pesniku pođe za rukom da
čitaoca iznenadi nečim poznatim.
*
Da bi se stvorilo jedno umetničko delo, potreban je ogroman rad mašte. I taj napor ne
treba prosuđivati samo po onome što je ostvareno i uspelo nego i po onome što je
neuspelo i odbačeno prilikom rada i što če nama čitaocima i gledaocima zauvek ostati
nepoznato. Kad se pomisli na sve to, čovek se pita kako pisac može izdržati takav poziv.
Kako mu u rukama ne eksplodira oruđe kojim se služi i ne ubije njega samog umesto da
stvara po njegovoj volji. Ali izgleda da su oni koji rade takve opasne poslove zaštićeni
upravo time što žive u unutrašnjosti događaja, u samom srcu opasnosti.
*
U osnovi želimo samo jedno: istinu. Osloboditi se ovoga huka reči i probiti kroz ovu
shemu slika i doći do istine, nage, proste, pa ma i smrtonosne. Posle svih jadnih priča, iz
ćutanja samog, otpočinuti na tvrdom i tamnom tlu, ne videti, ne disati, ne živeti, ali
poslednjim plamsajem svesti obuhvatiti istinu, jedino dostojanstvo.
Ugasiti priču i fantaziju kao dimljivu lampu. Sviće.
*
Kraj novembra, slaba košava, vedro nebo i jako sunce. Jedno jutro kad bi se moglo dugo
sedeti lepo pisati. Preda mnom iskrsavaju likovi i prizori, cvatu epohe, otkrivaju se odnosi
društva i događaja, obelodanjuju uzroci, bivaju jasne sudbine pojedinaca i istorije vrsta.
Nešto kao čudno se dešava: hartije žive, stvari govore, ljudi ne varaju sebe ni druge. A
